Izvor: Politika, 01.Dec.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dačić: Ne produbljivati razlike sa kosovskim Srbima
Politički predstavnici Srba sa severa žele koordinaciju sa vladom i predsednikom, ali očekuju više razumevanja za položaj Srba
Na ponovljene pozive iz Beograda da uklone barikade, Srbi sa severa Kosova i Metohije, po svemu sudeći, nemaju nameru da odgovore pozitivno nego očekuju da se u komunikaciji sa državnim vrhom Srbije reši postojeća situacija.
Sagovornici „Politike” sa severa Kosmeta, bez obzira na stranačku pripadnost, jedinstveni su u oceni da se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << problemi moraju rešavati zajedno sa vladom i predsednikom Srbije, ali očigledno je da očekuju više razumevanja za svoje stavove.
Dok je juče šefica poslaničkog kluba vladajuće koalicije Nada Kolundžija ponovila da Srbi treba da se povuku sa barikada i da razumeju da je to „podrška naporima Srbije da ostvare nacionalne interese u južnoj pokrajini”, zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić u prvi plan stavlja uzdržanost od incidenata i usaglašavanje stavova državnog rukovodstva i Srba sa Kosova.
„Moguće je da Beograd neće moći da ih ubedi da ne povlače jednostrane poteze, ali te različitosti ne treba produbljavati već približiti i pokušati da i dalje idemo ka EU, da sačuvamo naše nacionalne interese i zaštitimo Srbe na Kosovu”, rekao je Dačić naglašavajući da su barikade političko sredstvo za borbu Srba na severu Kosova.
Državni sekretar u Ministarstvu za KiM Oliver Ivanović smatra da Srbi na severu ne smeju sebe dovesti u opasnost da dođe do razmimoilaženja sa vladom i predsednikom Srbije. On upozorava da je odgovornost i uticaj predsednika opština sada šira od opštinskih granica i da su svi predsednici opština, a posebno na severu, vrlo bitan element u implementaciji budućih sporazuma. „Zato oni moraju biti deo dogovora kada se formira platforma i predlažu rešenja, a ne samo deo implementacije”, zaključuje Ivanović.
Poslanica vladajuće koalicije iz G 17 plus Stojanka Petković takođe smatra da je neophodna i najvažnija koordinacija vlasti na severu sa vladom i predsednikom republike, jer oni ne žele da se integrišu u kosovske institucije.
„Ali teško sada možete jednom informacijom tim ljudima reći da sve to pada u vodu. Mora se objasniti ljudima na terenu zašto se desio odjedanput taj preokret, jer sve vreme imamo podršku i vlade i predsednika koji govore da barikade imaju svoju svrhu, a sada su odjedanput ostvarile svoj cilj”, kaže Petkovićeva za „Politiku” i objašnjava da ona kao političar može da shvati te razloge, ali da ljudi spavaju na barikadama, ne gledaju televiziju, ne bave se politikom i očekuju da se reši njihova sudbina.
Njen kolega iz DS-a Dragiša Đoković takođe smatra da problemi nikada ne nastaju tamo gde ima dobre komunikacije. „Ne znam kakva komunikacija postoji, ali od viška glava ne boli. Izlaz je u usaglašenoj politici među članovima od kojih svako ima svoj legalitet i legitimitet, pa i izabrani predsednici opština”, kaže Đoković i upozorava da se sada bavimo posledicama, a ne uzrocima.
I predsednik opštine Kosovska Mitrovica Krstimir Pantić (SNS) želi da se svi problemi na KiM rešavaju zajedno sa vladom i predsednikom, ali smatra da vlada i predsednik treba da imaju više sluha i razumevanja za opštine sa severa.
„Želeli bismo da nam predsednik objasni na osnovu čega je doneo takvu odluku i koji su argumenti prevagnuli da on odjednom promeni stav i kaže da su barikade ispunile cilj kada nisu: jer one su postavljene kao odgovor na dovođenje pripadnika pogranične carine i policije na administrativne prelaze, a na snazi i je i skupštinska deklaracija od 31. jula koja poziva da se stanje vrati na period od pre 25. jula. Tako da nama nije jasno na osnovu čega Tadić kaže da su barikade ispunile cilj”, objašnjava Pantić.
----------------------------------------------
Pantić: Zašto Nemci nisu uklanjali albanske barikade
Predsednik opštine Kosovska Mitrovica predlaže predsedniku Tadiću da bi u kontaktima sa međunarodnom zajednicom trebalo da se pozove na primer iz 1999. godine, kada su Albanci šest meseci blokirali ruski kontingent Kfora ne dozvoljavajući mu da uđe u Orahovac. „Upravo nemački vojnici Kfora tada su bili u Orahovcu i nemački oficir je rekao da mu ne pada na pamet da silom uklanja barikade koje su postavili Albanci. Tada niko nije pomišljao da koristi silu protiv Albanaca i da silom uklanja barikade”, objašnjava Pantić.
B. Mitrinović
objavljeno: 02.12.2011.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
