Izvor: B92, 28.Nov.2012, 13:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Žalbe Evropskom sudu i bez osnova"

Beograd -- Evropski sud za ljudska prava je od 70 presuda u odnosu na Srbiju u 8 utvrdio da nije bilo kršenja prava, kaže agent Srbije pred tim sudom Slavoljub Carić.

Sud je na stotine predstavki, prema njegovim rečima, proglasio nedopuštenim zbog zloupotrebe prava.

On je ukazao da od oko 10.000 predstavki građana Srbije pred Evropskih sudom za ljudska prava veliki broj čine takozvani "repetitivni" slučajevi koji se tiču dugovanja iz radnih odnosa, kosovskih penzija, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dnevnica rezervista i stare devizne štednje.

"To svedoči da postoje sistemski problemi u državi, ali i veliko poverenje građana Srbije u međunarodne sudove. Pored toga to svakako govori i o našem mentalitetu“, naveo je Carić, koji je i pomoćnik ministra pravde i državne uprave.

Carić je ukazao da bi veliki broj predstavki pred sudom trebalo da se značajno umanji efikasnijim radom domaćeg pravosuđa , ustavnom žalbom koja bi trebalo da bude delotvorna i po pitanju neizvršavanja pravonsažnih presuda u odnosu na društvena preduzeća.

Podsećajući da je Ministarstvo pravde predložilo više mera za rešenje problema velikog broja predstavki (koagent, savet za ljudska prava, mladi na praksi u Evropskom sudu...), Carić je izrazio nadu da će u narednom periodu, kroz efikasnije izvršavanje presuda u vezi sa društvenim preduzećima i kosovskim penzijama, doći do smanjenja broja predstavki pred Evropskim sudom za ljudska prava.

Agent Srbije pred Evropskim sudom je naveo niz primera u kojima su gradjani zloupotrebili svoje pravo na obraćanje Evropskom sudu, ali i one slučajeve u kojima je država uspela da dokaže da nije bilo kršenja ljudskih prava.

Prema njegovim rečima, naročito je značajan slučaj "Molar Gabor" koji se tiče stare devizne štednje, jer je Sud našao da su zakonske mere iz 2002. godine - da se štednja vraća u ratama, služile legitimnom cilju i da su bile su strazmerne tom cilju, pa je samim tim našao da nije bilo povrede prava na mirno uživanje imovine.

U tom slučaju podnosilac predstavke se požalio da nije mogao mirno da raspolaže svojom starom deviznom štednjom koju je hteo da podigne svu odjednom, a isplaćivana mu je u ratama.

Sud je prema njegovim rečima, našao da je ta mera bila proporcionalna cilju kome se težilo s obzirom na veliki broj takvih slučajeva i na osnovu te odluke je kasnije veliki broj sličnih predstavki o staroj deviznoj štednji proglašen nedopuštenim.

U slučaju "Dobrić" i u slučaju advokata "Đurić" sud je našao da nije došlo do povrede prava na pristup sudu. U jednom slučaju se radilo o odbačaju revizije, a u drugom o korišćenju parnice umesto upravnog spora, naveo je Carić.

Takođe je pomenuo slučaj "Damjanović" koji se tiče porodičnih odnosa, gde je Evropski sud našao da je da naš sud preduzeo sve mere kako bi ostvario kontakt između majke i deteta i da nije došlo do povrede prava na poštovanje porodičnog života.

Međutim, kako je istakao, postoji i veliki broj odluka gde su predstavke proglašene nedopuštenim posle nekoliko krugova razmene podnesaka, a bilo je slučajeva gde je sud nalazio da su predstavke zloupotrebljavane.

Tako je jedan advokat iz Srbije povredio pravila poverljivosti prijateljskog poravnanja, objavljujući u javnosti iznose na ime poravnanja koje je predložio Evropski sud, koji je zbog toga sve te predstavke koje je podneo taj advokat proglasio za nedopuštene.

U jednom slučaju jedan advokat iz Gornjeg Milanovca je zloupotrebio svoju funkciju jer je podnosio lažna punomoćja, odnosno punomoćja su mu potpisivala lica koja su umrla i to je jedan advokat iz Gornjeg Milanovca, napomenuo je Carić.

Evropski sud je čak tim povodom izdao saopštenje i tu predstavku proglasio za nedopuštenu.

Carić je ukazao da je veliki broj predstavki proglašen nedopuštenim zbog neiscrpljivanja Ustavne žalbe, koja je u međuvremenu proglašena delotvornom u slučaju "Vinčić".

Interesantaj je i slučaj policajca koji je tražio vraćanje na posao i tvrdio da mu je povređeno pravo na pravično suđenje, a nije obavestio sud da je pravosnažno osuđen za zloupotrebu službenog položaja pa je Evropski sud takođe našao da je zloupotrebio pravo na predstavku.

U slučaju "Bijelić" se postavilo pitanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava za vreme državne zajednice Srbije i Crne Gore, gde je sud našao da je samo Crna Gora odgovorna za kršenje Konvencije, a ne i Srbija, pa je na osnovu te odluke veliki broj slučajeva rešen u korist Srbije, naglasio je Carić.

Pred Evropskim sudom za ljudska prava trenutno je u radu više od 150.000 predstavki Evropljana, od čega su čak 10.000 uputili građani Srbije. Taj broj predstavki svrstao je našu državu na prvo mesto po broju obraćanja svih Evropljana radi zaštite ljudskih prava garantovanih Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

Iz svog sedišta u Strazburu, Sud prati poštovanje ljudskih prava za 800 miliona Evropljana u 47 država članica Saveta Evrope koje su ratifikovale Konvenciju.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na B92...