Izvor: S media, 12.Jun.2011, 01:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za penziju nema vremena
U Srbiji 1,6 miliona najstarijih strahuje da će im se standard pogoršati, a zahteva za penziju sve više. Raste broj zahteva za prelazak u penzionerske vode, ali ne i broj penzionera.
Krajem prošle godine Srbija je izgubila 108.204 radnika jer su se iz poslovnih voda preselili u penzionerske.
Najviše, čak 91.253, otišlo je iz državne administracije i javnog sektora, a potom iz poljoprivrede, 10.133. Najmanje ih se povuklo iz privatnog preduzetništva - 6.818.
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media << />
Privatna penzija tek sa 58 godina
Bez obzira na kategoriju u kojoj je radno mesto koje žele da napuste, u Penzijskom fondu beleže sve veći broj zahteva za penziju. I premda na prvi pogled izgleda kao da žure u lagodniji i mirniji život, jezik brojki ih upozorava da im budućnost i nije tako svetla.
- Bez obzira što u poslednje tri godine beležimo sve veći broj zahteva za penziju, to ne znači da imamo i toliko novih korisnika - kaže Jelica Timotijević, iz Fonda PIO. - Tako je iz bivše kategorije zaposlenih trajno obustavljeno, zbog smrti, 57.678 penzija, iz nekadašnjeg fonda za samostalne delatnosti 2.293, a iz poljoprivrednog 11.726. Samim tim, iako je rešenje za penziju prošle godine dobilo čak 108.204, Fond ima samo 36.507 novih penzionera.
Penzionerima najteže
Naših 1,6 miliona penzionera, za razliku od „kolega“ na zapadu Evrope, ne živi ni dugo ni lako. Sa prosečnim primanjima od jedva 22.000 dinara mesečno malo toga mogu da urade. Među njima, međutim, skoro polovina o ovom iznosu može samo da sanja.
U fondu PIO navode i da će svoju starosnu penziju radnik državne admiistracije u proseku trošiti samo 16 godina, a žena tri godine duže. Mnogo je kraći period korišćenja invalidskih i porodičnih peznija, ali, bez obzira na vrstu, najteže je poljoprivrednicma.
Prema zvaničnoj statistici Republičkog penzijkog fonda, ubedljivo najniža primanja ima oko 200.000 bivših ratara, a i penzionerski staž im je daleko kraći od onih koji se bave drugačijim delatnostima.
- Oko 220.000 bivših poljoprivrednika živi sa prosečnom penzijom od 9.000 dinara, što je svega 20 odsto prosečne zarade. Standard ovih penzionera je daleko lošiji od korisnika nekadašnjeg Fonda za zaposlene i za samostalne delatnosti, jer je njihova zakonska najniža peznija 12.000 dinara, a prosečna 22.222 dinara, što je oko 60 odsto prosečne republičke zarade - objašnjavaju u PIO fondu. - A i kada se penzionišu upravo ti poljoprivrednici najkraće koriste zarađena primanja. Do sada su u proseku muškarci starosnu penziju dobijali ne više od 12 godina, dok su korisnici starosne penzije iz Fonda zaposlenih isplaćivani četiri godine duže. Još je teže invalidskim poljoprivrednim penzionerima, koji čekove primaju u proseku devet godina, dok radnici iz preduzeća i ostalih sektora u podižu novac u proseku 17 godina.
Ispod 9.000 dinara mesečno prima čak 33.230 penzionisanih poljoprivrednika. Između 35.000 i 50.000 dinara mesečno, što spada među najviše poljoprivredne penzije, dobija samo njih 60. U nekadašnjem Fondu za zaposlene statistika je znatno povoljnija jer se najbogatije penzije kreću u rasponu od 78.000 do 105.000 dinara i ove iznose prima skoro 1.400 bivših osiguranika.
Uplaćene Mladićeve penzije!
Penzioneri i mladi prioritet Jagodine
Bez penzije 300.000 ljudi
Muke imaju i sadašnji radnici kojima se sprema podizanje starosne granice za odlazak u penziju. Kada bi se naum Međunarodnog monetarnog fonda ostvario, naši bi radnici imali neslavnu budućnost.
Bili bi među najvrednijima u Evropi jer bi im se granica podigla za koju godinu, a svoj teško zarađeni dinar najkraće bi koristili. Zato i ne iznenađuje otpor stručne javnosti profilisane za pitanja najastarijih za ovom vrstom reformi.
U Srbiji kraći životni vek
- Ne može Srbija da se upoređuje sa Skandinavijom, jer su tamo uslovi rada lakši, a i duže se živi - kaže Katarina Stanić, iz Centra za liberalno demokratske studije. - Kada pogledamo demografske podatke za Srbiju i uporedimo ih sa 15 zemalja Evropske unije, dolazimo do zaključka da se u Srbiji živi mnogo kraće, a samim tim se i penzija koristi manje nego u ostalim zemljama. Zato je i besmisleno govoriti o podizanju starosne granice, jer ona ne znači ništa ako se ne gleda dužina trajanja života. Može se o tome, naravno, razmišljati, ali tek u uslovima kada se i u Srbiji produži očekivano trajanje života.
Uz sve to ni današnjim penzionerima se ne piše dobro. Strandard im je sve lošiji, a poslednje zamrzavanje ionako niskih primanja ih je dodatno osiromašilo. Ni novi zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju im ne garantuje svetlu budućnost.
- Najveći broj građana u Srbiji živi teško, a penzionerima je najteže - ocenjuje Milan Nenadić, predsednik Saveza penzionera Vojvodine. - Realne vrednosti penzija strašno su opale u 2010. godini. A i ubuduće će im biti veoma teško. Ako ostane važeći zakon, najstarijima će se u toku ove i iduće godine penzije usklađivati sa rastom troškova života i polovinom rasta bruto nacionalnog dohodtka. Već 2013. se to menja i standard će im biti još nepovoljniji. Tada bi im se primanja vodila rastom cena na malo i rastom BDP-a, ali samo u onom njegovom delu koji je veći od četiri odsto. To nije pravično i time bi država mogla da proizvede milion novih siromašnih građana. A to, valjda, nije nikome u interesu. Zato je neophodno promeniti ovu zakonsku odredbu jer je to minimim koji Srbija može da učini da iole spasi standard najstarijima koji su život proveli radeći.
Penzijski sistem na izdisaju?
I dok se razmišlja o načinima na koji bi mogao da se poboljša položaj najstarijih, Penzijski fond se suočava sa novim izazovima. Među aktuelnim radništvom sve više provejava zebnja od čega će im se uopšte isplaćivati penzije kada dođe red na njih.
- Penzijski sistem je na ovaj način neodrživ jer imamo izuzetno nepovoljan odnos broja zaposlenih i penzionera - kaže Milorad Mijatović, iz Saveza samostalnih sindikata Srbije, koji ispred ove organizacije učestvuje i u radu Upravnog odbora Fonda PIO. - Istina je da toliki broj zaposlenih ne može da izdržava sve penzionere. Odnos u razvijenim zemljama je 1:4, što znači da četiri zaposlena dolaze na jednog penzionera, i to je prihvatljivo. Donja granica u kojoj bi to normalno funkcionisalo je 1:3, a kod nas je situacija mnogo alarmantnija. To svakako mora da se menja.
Penzija će za deset godina biti 40.000 dinara
Mijatović smatra da reforma penzijskog sistema mora da se nastavi iako je ovo već peta po redu:
- Jedino sa čim se ne slažemo sa predstavnicima MMF, koji predlažu razna rešenja, kao što je podizanje starosne granice za odlazak u penziju, jeste to što oni traže da se to brzo uradi, a mi smatramo da se to mora činiti polako i veoma obazrivo. Ideja nam je da nova pravila važe tek za neke buduće radnike, koji će platu zarađivati u znatno boljim uslovima. Ovi današnji su već dosta toga istrpeli.
(Novosti)
