Izvor: Blic, 12.Nov.2011, 15:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Plate i penzije do sigurne do izbora

Vlada Srbije mora da štedi, ali je pitanje da li i hoće, jer mogućnosti kojima može da smanji budžetski minus nisu politički popularne. Izvor „Blica“ iz Vlade kaže da su određene uštede predviđene, ali da one nisu dovoljne da se minus u budžetu svede na prihvatljiv nivo. Moguće je očekivati zamrzavanje plata i penzija, smanjenje subvencija i tekuće javne potrošnje, ali se ne treba iznenaditi ako u Nemanjinoj ne urade >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ništa.

Najnovija procena Fiskalnog saveta o privrednom rastu od 1,5 odsto za 2012, i zvanično je potvrdila da nas Vlada Srbije od krize može spasti jedino štednjom. Budžetski troškovi, od kojih najviše ide na penzije i plate u javnom sektoru, te subvencije javnim i privatnim preduzećima i kamate, moraju biti manji, ali najverovatnije i neće u mandatu Vlade premijera Cvetkovića, tvrde sagovornici „Blica". Ocena je da u Vladi kalkulišu mogu li dobiti više rezovima ili podrškom birača na izborima, te da će najverovatnije prevagnuti druga opcija.

Nikola Pavičić, počasni predsednik „Tarketa" i savetnik u Vladi, kaže da su uštede apsolutno moguće, ali da ih ne treba očekivati.

- Za uštede se moraju povući rezovi koji se ne povlače pred izbore, pa ništa od većih poreza, manjih plata i penzija i otpuštanja u javnom sektoru. U Vladi kalkulišu šta da rade, ali prave i računicu kako će eventualni potezi i uticati na birače. Zato njihove naslednike čekaju ozbiljni potezi - kaže Pavičić za „Blic".

Ozbiljne reforme

Mihajlo Crnobrnja, profesor na Fakultetu za finansije, ekonomiju i administraciju, kaže da Vlada ima prostora za štednju, ali da je pitanje po kojoj ceni.

- Može da smanji subvencije i popuste javnim preduzećima koji ne uplaćuju poreze i doprinose. Na drugom mestu su penzije. Danas na jednog penzionera ide jedan radnik. Najstariji su postali moćna sila, ali se istovremeno zna da će izbore sigurno izgubiti onaj ko se usudi da penzije i smanji. Ušteda od 50 milijardi dinara je moguća, ali načini nisu politički popularni - kaže Crnobrnja za „Blic".

Naš sagovornik smatra da će Vlada razmišljati kako da izvede nešto, ali da se „ne treba iznenaditi ako ne uradi ništa".

- Moguća je odluka o zamrzavanju plata i penzija, ali to nije rešenje. Mi imamo minus u budžetu, pa je troškove potrebno smanjiti, ali ih ne i zadržavati na dosadašnjem nivou. Vlada bi mogla da suzi sivu ekonomiju i proširi krug poreskih obveznika - ocenio je Crnobrnja.

Statistika govori da se deset godina troši više nego što ostvaren BDP dozvoljava. Stručnjaci istovremeno tvrde da javnu potrošnju mogu smanjiti samo ozbiljne reforme zdravstva, školstva, javnih preduzeća, ali da je za to potrebno pet godina.

Banke trpe

Drugi talas krize znači da bi problemi iz privrede mogli brže da se preliju na banke. Podaci govore da banke sve češće vraćaju kredite koje su uzimale iz inostranstva. Inostrani priliv se smanjuje, pa je manje i novca za kredite preduzećima koja su prošle godine i opstajala zahvaljujući zajmovima.

Predsednik Udruženja banaka Veroljub Dugalić ne spori da su problemi u privredi loša vest za bankare.

- Banke su odolele pritisku 2008. One su sigurne i zdrave, ali dugoročno, loša ekonomska situacija ne može biti dobra. Posledice mogu biti loši rezultati banaka i manja dostupnost kredita. Nije pitanje da li će i krediti biti skuplji, nego hoće li banke imati kome da zajme novac. Mi smo na problem ukazivali i ranije. Dugo smo govorili da imamo mizerno nisku industrijsku proizvodnju, nizak BDP, izvoz i priliv stranih investicija, te 750.000 nezaposlenih - kaže Dugalić za „Blic".

Miroslav Rebić, član IO u Sosijete ženeral banci, kaže da su problemi prisutni duže vreme.

- Izvori za kredite jesu manje dostupni. Ali ako se banke razdužuju prema maticama, ne treba da znači da ne mogu da se zaduže kod drugih finansijskih institucija i na taj način obezbede novac za kredite - kaže Rebić za „Blic".

Bankari napominju da je štednja sigurna. Svi depoziti su osigurani do iznosa od 50.000 evra, a isplatu osiguranog iznosa garantuje država. Ukoliko je iznos štednje veći od 50.000 evra, razlika se nadoknađuje u stečajnom postupku.

Upitne investicije

Analitičari su saglasni s predsednikom Tadićem da će se drugi talas krize obrušiti na Srbiju i da će zemlje koje uspeju da privuku ulagače manje osetiti potres. Istovremeno napominju da kriza pod pritiskom Grčke i Italije zahvata Evropu, odakle i dolaze ulaganja.

Pavičić ne krije da su strani investitori veoma podozrivi prema onome šta će se dešavati u Srbiji ukoliko izostanu reforme.

- Zato je mala mogućnost da se investicije sele iz okruženja u Srbiju čemu se nada predsednik. Ulagači će biti zaokupljeni problemima u svojim zemljama, što u kombinaciji sa domaćim problemima ne uliva nadu - smatra Pavičić.

I Crnobrnja procenjuje da je priliv iz inostranstva realno teško očekivati.

- U Vladi se hvale da su ove godine privukli 1,6 milijardi evra investicija, ali ulaganja „Deleza" od oko milijardu evra, ne treba stavljati u ovaj koš. Ovde je reč o preuzimanju firme koje ne stvara nova radna mesta - kaže Crnobrnja.

Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, za „Blic"

Dramatično je, privredni rast može biti i ispod 1,5 odsto

Pavle Petrović

Na novu projekciju privrednog rasta od 1,5 odsto za narednu godinu uticala su dešavanju u Evropi, ali i u Srbiji, kaže predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović. On upozorava da situacija jeste dramatična i da nije isključena niža projekcija rasta.

Zašto ste smanjili procenu rasta sa tri na 1,5 odsto?

- Evropska centralna banka je smanjila projekciju rasta evrozone sa 1,8 na 0,5 odsto, a postojale su i druge indikacije da se tamošnji rast naglo koči. Videlo se čak da Evropa prolazi kroz blagu recesiju. Reč je o našem glavnom izvoznom tržištu, pa je bilo logično očekivati i manji rast u Srbiji. Kada imate naglo usporen rast u Evropi, onda verovatno imate i manji priliv kapitala u Srbiju. Sve te vesti su došle u poslednje dve-tri nedelje.

Koji domaći pokazatelji su uticali na manji rast?

- Videli smo da usporava inudstrija, ali da u odnosu na prvu polovinu godine nešto sporije idu i izvoz i uvoz. U prvom kvartalu 2011. smo imali rast od 3,7 odsto, a onda je nastupio period mirovanja. Nikakvog rasta nije bilo.

Da li to znači da je situacija dramatična?

- Jeste, jer da smo umesto perioda mirovanja imali pad, situaciju bismo mogli definisati kao recesiju.

Ponavlja li se 2008. kad smo od pozitivne projekcije rasta došli do minusa?

- Taj slučaj treba proširiti na Evropu. Tako su se projekcije kretale za evrozonu i svet, pa se prenelo i na Srbiju.

Onda možemo očekivati manji rast od 1,5 odsto?

- Ta projekcija nije najniža moguća.

Povezane vesti: Vlada smanjuje plate za deset odsto Na kamate otišli još jedan most kod Beške i Gazela Zbog izbora štede na putevima, a ne na platama i penzijama Vlada: Penzije i plate će biti povećane u oktobru MMF: Plate i penzije ne smeju više da se povećavaju

Nastavak na Blic...

B92: Plate i penzije sigurne do izbora?

S media: Plate i penzije sigurne do izbora?