Izvor: Glas javnosti, 18.Feb.2010, 07:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Francuska - zemlja najmlađih penzionera
PARIZ - U Parizu su počeli pregovori o temi koja je ranije već izvodila na hiljade demonstranata na ulice - o reformi penzionog sistema, odnosno uvođenju dužeg radnog veka za sve.
Već u novogodišnjem govoru francuski predsednik Nikola Sarkozi upozorio je svoje sugrađane da ih u 2010. godini čeka reforma penzionog sistema, odnosno duži radni vek, dodajući i sam >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << da će to biti "bolan proces".
Radni vek - 65.000 sati
Francuski sindikalisti imaju i prilično kreativan predlog, naime, oni smatraju da bi svaki radnik trebalo da se obaveže da će u životu raditi ukupno 65.000 sati, a kako će ih raspodeliti, kada će u životu raditi više, a kada manje - to bi mogla da bude individualna odluka.
Teško je verovati da će ta ideja osvojiti Francuze, a još manje politički vrh, ali, nešto se mora promeniti i to pod hitno, možda ne baš na proleće jer Sarkoziju, kome pada rejting, nije u interesu da ima masovne demonstracije na ulicama, ali na leto sigurno, odnosno kao što je i sam francuski predsednik izjavio - u 2010. godini.
Francuska je još pravi raj za penzionere: tamo i žene i muškarci odlaze u penziju sa 60 godina, ali je već svima jasno da u budućnosti neće biti dovoljno novca za tako "mlade" penzionere jer i Francuska postaje država sve starijih ljudi.
Posle Drugog svetskog rata Francuzi su mogli da očekuju životni vek od najviše 62 godine - danas građani te zemlje opravdano mogu očekivati da će duvati svećice i na svojoj torti za 80. rođendan, naveo je nemački državni radio Dojče vele. Rezultat izmenjenih prilika je da već danas oko 10 procenata penzija nema pokriće u prihodu iz plata zaposlenih.
Većina stanovnika Francuske je protiv produžavanja radnog veka. Prema nekim ispitivanjima, čak 63 odsto građana smatra da je već i 60 godina krajnje vreme da se prestane sa radom. O perspektivi iz susedne Nemačke, gde je odlučeno da se u penziju mora tek sa 67 godina, Francuzi ne žele ni da raspravljaju, a spremni su opet i da krenu na ulice da bi zaštitili svoja prava.
