Izvor: B92, 17.Dec.2013, 16:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
2014. biće ekonomski bolja od stare
Vašington -- Generalno, u novoj godini svima će biti bolje nego u staroj, a pojedinačno - kako kome.
Prognozu MMF da će 2014. biti dinamičnija od 2013 - da će se globalni rast ubrzati sa sadašnjih 2,9 odsto na 3,6 - pod analitičku lupu su stavili i eksperti vašingtonskog Saveta za spoljne odnose, uticajnog instituta osnovanog još 1921, čiji se član postaje po pozivu.
Njihov konsenzus se podudara sa >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << onim koji je postignut među stručnjacima MMF: da će najviše stope rasta imati takozvane ekonomije u razvoju – azijske i južnoameričke – dok će ekonomski tempo SAD biti umeren, a evropski spor, mada će situacija tamo biti bolja nego prethodnih nekoliko godina.
Kako piše dopisnik Politike iz Vašingtona, pojedinačno, evropski ekonomski tokovi su najproblematičniji.
"Evropa raste i kapital počinje da se vraća” , konstatuje tako Robert Kan, ekspert za makroekonomsku politiku, ali napominje da se još nije doplivalo do druge obale, jer je "rizik od povratka krize veći nego što se to uglavnom smatra”.
Posle dvogodišnje recesije, evrozona je na putu da u 2014. zabeleži rast od jedan odsto. Da bi se to obistinilo, Kan preporučuje da se, između ostalog, olabavi postojeća fiskalna strogost, to jest da se "stegnuti kaiš” donekle popusti.
Problem sa najavljenom stopom rasta jeste, međutim, to što je njen nivo nedovoljan da smanji visoku stopu nezaposlenosti, koja je dostigla 26 odsto u Španiji, dok je prosek u evrozoni 12 odsto. Nezaposlenost među mladima, koja je prosečno 24 odsto u evrozoni, dok u nekoliko zemalja prebacuje 35 odsto – "kritičan je trend za evropsku budućnost”, zaključuje Robert Kan.
Što se tiče SAD, nacije koja ostaje u ulozi lokomotive globalne ekonomije, Mark Zendi, glavni ekonomista analitičke filijale "Mudisa”, agencije za kreditni rejting, smatra da je optimizam u pogledu 2014. utemeljen na izuzetno dobrim bilansima američkih korporacija, banaka i domaćinstava.
Biznis je, kaže Zendi, smanjio troškove i ostvaruje rekordne profitne stope, banke su dokapitalizovane i veoma likvidne, dok su domaćinstva smanjila svoj teret dugova, a postojeće kredite otplaćuju uz rekordno niske kamatne stope.
Jedini sastojak koji nedostaje jeste – samopouzdanje.
"Teško je reći šta može da obodri duh, ali pošto bolovi koje je donela ’velika recesija’ prolaze i politički sukobi u Vašingtonu silaze sa naslovnih strana, rastu šanse da se to dogodi u 2014”, zaključuje Mark Zendi.
Kina je na novembarskom Trećem plenumu Centralnog komiteta Komunističke partije donela reformske političke odluke koje su važne za obezbeđivanje održivog ekonomskog rasta, ocena je Jukon Huanga, bivšeg direktora Svetske banke za Kinu, a sada eksperta za azijske ekonomije u "Karnegiju”.
Huang smatra da su te odluke bitne pre svega zbog toga što se Kina približava onom nivou prihoda koji je drugde bio okidač za naglo usporavanje rasta. Tu takozvanu zamku srednjih prihoda, Kina bi mogla da izbegne i do kraja ove decenije održava godišnji rast od oko 7 odsto, koji je niži od nekadašnje spektakularne stope od 12 procenata, ali je u poređenju sa drugim i dalje izuzetan i u svakom slučaju dovoljan da servisira kineske dugove i znatno poveća produktivnost.
Latinska Amerika je u prethodnoj dekadi imala izuzetan rast, zasnovan pre svega na prilivu stranog kapitala i visokim cenama njenih izvoznih sirovina, ali ta era se provodi kraju, ocenjuje Ernesto Talvi, gostujući profesor na Kolumbija univerzitetu i afirmisani ekspert za ovaj deo sveta.
To znači da predstoji prilagođavanje novim okolnostima, pre svega manjoj potražnji iz Kine, što će najviše pogoditi Brazil, kome predstoji smanjivanje javne potrošnje i navikavanje na sporiji tempo. Po profesoru Talviju, zemlje koje su imale lošiji ekonomski menadžment, kao što su Argentina i Venecuela, već su "u kriznom režimu”.
Što se tiče Afrike, čije zemlje imaju status "graničnih tržišta”, njene ekonomije su u prethodnoj dekadi imale i impresivna postignuća, ali se i nosile sa velikim krizama. Taj trend će se nastaviti i 2014, konstatovao je harvardski ekonomista Majkl Spens, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2001 (zajedno sa Džordžom Akerlofom i Džozefom Štiglicem), uz napomenu da neke afričke ekonomije mogu da prirede i prijatna iznenađenja.
U ovoj analizi Saveta za spoljne odnose ne pominje se Balkan, gde, kao što znamo, ekonomske progonoze takođe nude optimizam, ali na "odloženo” – tek 2015.
