Izvor: Vesti-online.com, 31.Dec.2014, 08:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakasnela pravda za Srbe
Bivši češki vojni lekar Marek Obrtel zatražio je od ministra odbrane svoje zemlje da mu oduzme NATO odlikovanja zato što se ne slaže s politikom Zapada prema Rusiji i jer se stidi Alijanse kao "zločinačke organizacije".
Ovaj veteran iz misija na Kosovu, u BiH i Avganistanu kaže da je u njemu prelomio "sadašnji politički razvoj".
"Služio sam uvek najbolje koliko je bilo u mojoj moći jer smatram da takva služba ne može da se radi polovično. Ali već >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << tada, posebno u vezi sa sukobom na Kosovu, počeo sam da sumnjam u to da je naš put ispravan", napisao je potpukovnik Obrtel u otvorenom pismu javnosti.
On je zatražio da mu se oduzmu četiri medalje NATO-a koje su mu dodeljene za službu u inostranim mirovnim misijama zato što se stidi što je služio "zločinačkoj organizaciji" koja na čelu sa SAD "nameće svoje interese svetu i izaziva oružane sukobe".
"U novom hladnom ratu stojim na strani predsednika Putina", ne krije nekadašnji načelnik 11. češke poljske vojne bolnice u Avganistanu.
Obrtel je pohvalio i češkog predsednika Miloša Zemana koji, prema njegovom mišljenju, stvari naziva pravim imenom, podsećajući Čehe da je Rusija deo Evrope.
I zaista, predsednik Zeman odudara od većine evropskih državnika. On ne ide po mišljenje u Brisel ili Vašington, a Srbija ga je upamtila po tome što je nekoliko dana pre nego što će biti izabran za predsednika izjavio da je "Kosovo teroristička tvorevina koju finansira narko-mafija" i koju Češka nije smela da prizna kao nezavisnu državu.
Takve izjave od čelnika jedne evropske države naišle su na odobravanje srpske javnosti, s tom razlikom što je "naknadno pametovanje" Zemanu moglo biti oprošteno jer do priznanja Kosova nije došlo u vreme njegovog mandata.
Drugi slučajevi "pranja savesti", kome su bili skloni neki strani funkcioneri, oficiri i eksperti angažovani u Jugoslaviji i Srbiji u vreme ratova 90-ih, nisu pobrali toliko simpatija.
Kada je Karla del Ponte u knjizi "Lov: Ja i ratni zločinci" prva u međunarodnoj javnosti progovorila o trgovini organima kidnapovanih kosovskih Srba ostalo je pitanje zašto ove slučajeve nije istražila i podigla optužnice dok je bila glavna tužiteljka Haškog tribunala.
Ona se u intervjuima branila da su NATO i Unmik sprečili istragu o Žutoj kući, ali teško je mogla da uveri nepristrasne posmatrače da nije odgovorna za to što su za njenog vakta kao tužiteljke uništeni dokazi koji su joj Srbi i nekorumpirani pripadnici međunarodne misije dostavljali u vezi s trgovinom organima.
Šta tek reći o naknadnim ispovestima finske forenzičanke Helene Ranta koja je istraživala slučaj Račak, a koji će NATO poslužiti kao povod za bombardovanje SR Jugoslavije 1999?
U svojoj biografiji ona kaže da je izveštaj pisala pod pritiskom tadašnjeg šefa verifikacione misije Oebsa na Kosmetu Vilijama Vokera i Ministarstva spoljnih poslova Finske.
- Ta tela su pripadala teroristima, srpskim vojnicima i stanovnicima sela - mahala je Ranta originalnim izveštajima na jednoj konferenciji za medije.
Uz jedan "mali" problem - učinila je to gotovo 10 godina od događaja u Račku koji su vešti i moćni zapadni spin-doktori predstavili kao "masakr nedužnih albanskih civila".
Nastavak na Vesti-online.com...
