Izvor: Politika, 19.Nov.2012, 14:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Udar NATO-a na srpsku bokvicu
Pet biljnih vrsta – javor, lipa, kopriva, paprat i jagoda – koje su avioni 19 zemalja 1999. zasipali bombama s osiromašenim uranijumom na području Beograda, pretrpelo je trajna oštećenja. Iz nepoznatih razloga odolela je jedino šesta, u naslovu pomenuta
Iz nevidljivog nije bila vidljiva, svejedno su je avioni NATO-a 1999. godine 78 dana neprekidno zasipali tonama osiromašenog uranijuma. S kojim povodom i razlogom?
Lekovita, i u srpskom narodu veoma cenjena, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bokvica (Herba Plantaginis lanceolatae), milionima godina opstaje skrivena u travi. Možda je zato nisu opazili iz vazduha kroz najsavršenije sprave za uvećanje, iako je ovdašnji vidari, pa i svakojaki travari, svuda lasno pronalaze.
Saradnike Laboratorije za multidisciplinarna istraživanja Instituta za fiziku u Zemunu, predvođene dr Branislavom Jovanićem, zanimale su posledice izlaganja biljaka pojačanom zračenju, čime su zaokupljeni gotovo tri decenije. Zašto? Želeli su da izmere učinak na fotosintezu u zelenim listovima, jer je to najznačajniji proces u živom svetu na Zemlji.
Bez fotosinteze nema kiseonika, ni svekolikog zeleniša (biomase), naposletku ni života na našoj planeti kakvog poznajemo.
Za proučavanje je odabrano šest vrsta – javor, lipa, kopriva, paprat, jagoda i bokvica – čija se zelena odeća uzdiže na tri različita sprata: listovi prvog para iznad visine od metar i po, drugog od 30 santimetara do metar i po i trećeg malo povrh samog tla. Sve uspevaju na području Beograda, a merenja su trajala punih 11 godina – od prvih bačenih bombi do maltene naših dana.
Šta su, dakle, otkrili učenim ljudima do sada nepoznato?
Usredsredili su se na tri najbitnija činioca (pigmenta) za pretvaranje sunčeve u energije u stvaranje (sintezu) hrane iz neorganskih sastojaka – hlorofil A, hlorofil B i betakarotenoid. Poznato je, prema rečima naučnog savetnika dr Branislava Jovanića, da jačina (intenzitet) „nuklearnog zračenja opada s kvadratom rastojanja”.
Istraživači su koristili prenosivi spektrometar u postupku nazvanom fluorescentno merenje kojim su više od 20 puta izmerili promene na svakoj biljnoj vrsti, s tačnošću čija greška nije prelazila jedan postotak.
Najpre su to uradili s javorom, zato što je veoma rasprostranjen, i u Srbiji na guslama od istog drveta često opevan. Pokazalo se da mu je sposobnost fotosinteze opadala iz godine u godinu, od prvog dana bombardovanja. U jedanaestoj, čak, za 33,93 posto u poređenju s srodnicima koji nisu doživeli takvu sudbinu.
Rezultati su saglasni s prethodnim iz 2004. u inostranoj literaturi, kojima je ustanovljeno da nuklearno zračenje osujećuje fotosintezu. Koliko li će još opasti do 2014. godine?
Nuklearno ozračivanje uzrokovalo je naglo smanjenje količine oba hlorofila, dostigavši vrhunac u drugoj godini – 46,23 odsto. Kako je vreme odmicalo, izgledalo je da se javor postepeno oporavlja, gomilajući više hlorofila, što je u skladu s podacima proisteklim iz izlaganja krompira, pasulja i bundeve gama zracima, u nekoliko navrata obelodanjenim u naučnim časopisima.
Količina betakarotenoida se najviše smanjila u petoj godini nakon bombardovanja – 49,8 posto!
Kod lekovite lipe najviša tačka umanjenja učinka fotosinteze dostignuta je u petoj i ostala nepromenjena i u jedanaestoj godini ispitivanja (30,91 procenat).
I lekovita kopriva je, posle istog razdoblja, maltene dosegla istovetnu vrednost (29,91), s tim što je uznemirujuće da se opadanje količine betakarotenoida nije zaustavilo ni u poslednjoj godini merenja – čak 98,54 postotka! Očigledno je da pogubno delovanje još nije okončano, odgovor bi trebalo da ponude buduće provere.
Iako je otporna na zagađenje, kod paprati nije završeno opadanje sposobnosti fotosinteze koje je, iskreno govoreći, premašilo jedva polovinu procenta (0,59). Ali je nastavljeno smanjenje iznosa oba hlorofila, uz povremena kolebanja vrednosti – čas gore, čas dole.
Ni kod poznate povrtarske biljke jagode nije zaustavljeno slabljenje fotosintetske moći, na šta ukazuje najskorašnjiji postotak – 30,39. Iznos hlorofila (A i B) bio je najniži u drugoj godini – 47,97 posto, da bi se u jedanaestoj više nego udvostručio (22,30). „Ne bi se moglo reći da se biljka oporavila”, upozorava dr Branislav Jovanić, zato što „u literaturi postoje podaci da nuklearno zračenje izaziva mutaciju hlorofila u pšenici, ječmu i ovsu.”
Vratimo se zagonetnoj bokvici s početka naše priče. Kod pet pobrojanih vrsta, izuzev bokvice, nastupila su trajna oštećenja. Sami po sebi, nameću se tri zaključka: prvi, da nije uopšte reagovala na nuklearno zračenje; drugi, da je ispoljila sposobnost oporavka i, treći, da bi ovakvo njeno ponašanje trebalo da zagolica znatiželju farmaceuta i ekologa. Da li se ova biljka odlikuje izuzetnom otpornošću na veoma surove uslove sredine, zbog čega bi trebalo pre ostalih da se zaseje na drugim planetama kao prethodnica naseljavanja ljudi ili da počne da se uzgaja na plantažama pod vodom?
Stanko Stojiljković
objavljeno: 19.11.2012.
Pogledaj vesti o: NATO
