Izvor: B92, Beta, 01.Apr.2010, 10:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kolegijum o zločinima nad Srbima
Beograd -- U Skupštini Srbije održan je prvi krug konsultacija o predlogu Deklaracije kojom bi bili osuđeni zločini počinjeni nad sprskim narodom.
U predlogu koji se našao pred Kolegijumom parlamenta između ostalog stoji da "Skupština najoštrije osuđuje zločine učinjene na štetu svojih državljana i svih pripadnika srpskog naroda tokom oružanih sukoba u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, na Kosovu, kao i za vreme NATO bombardovanja".
Šefovima poslaničkih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << grupa podeljeni su elementi nacrta deklaracije. Taj tekst sadrži četiri stavke u kojima se osuđuju zločini počinjeni nad srpskim narodom na prostoru bivše Jugoslavije, daje se puna podrška državnim organima koji istražuju o počinjene zločine, kao i puna podrška pravnom timu Srbije u postupku protiv Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde.
Elemente nacrte deklaracije, na sednici Kolegijuma Skupštine, predstavila je predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović.
"Ja sam samo stavila na papir osnove draft verzije te deklaracije, to se ne može nazvati ni nacrt, a daleko je i od predloga. Danas je dodato dovoljno elemenata da već možemo imati nacrt za sledeći susret i mislim da će te konsultacije dati definitivnu verziju dokumenta", objasnila je Đukić-Dejanovićeva.
Ideja vlasti je da se ovom deklaracijom zaokruži stav prema svim žrtvama, kaže šefica poslaničkog kluba Za evropsku Srbiju, Nada Kolundžija.
"Srbija ovim naporom, usvajanjem ove dve deklaracije želi da se sa jedne strane odredi prema prošlosti, da se odredi prema svim zločinima i da iskaže svoj odnos prema žrtvama, kao i punu opredeljenost države da radi na otkrivanju i procesuiranju svih počinilaca", rekla je Kolundžija.
Predstavnici opozicije, koji su su prisustvovali konsultacijama, sumnjaju u dobre namere vlasti.
Šef poslaničke grupe Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović smatra da parlament ovom deklaracijom treba da napravi ozbiljan iskorak saopštavanjem istine o razlozima stradanja srpskog naroda i odgovornosti za to stradanje.
"Želeli bismo da ova rezolucija bude drugačija od desetina rezolucija koje je usvojila ova Skupština, a koje su po pravilu bile alibi za nedostatak spremnosti da se preuzme odgovornost za poražavajuću sudbinu srpskog naroda, tragične žrtve našeg naroda, državljana ove zemlje i svih drugih kojima smo mi uništavali život svojom pogrešnom politikom", rekao je Jovanović.
Šef poslanika radikala Dragan Todorović rekao je da nacrt deklaracije nije dosledan i da parlament, zbog, kako smatra, greške učinjene usvajanjem Deklaracije o Srebrenici, ne može da pravi novu grešku.
"Pre svega zbog zločina koji su počinjeni nad Srbima trebalo bi da se izjasne oni koji su počinili te zločine, ali kako da tražimo od njih da se izjasne o tom zločinu kada recimo u Hrvatskoj slave dan kada su počeli 'Oluja' i 'Bljesak', kada je izvršeno najveće etničko čišćenje u Evropi posle Drugog svetskog rata", rekao je Todorović.
Nova Srbija napustila je sastanak nezadovoljna načinom na koji je vođen. Lider NS-a Velimir Ilić kaže da je za tu stranku neprihvaljiv tekst nacrta jer se ne pominju konkretni zločini.
"Ovde se ne kaže gde su zločini počinjeni, ne kaže se šta sa onima koji su taj zločin počinili, niti da li treba izvršiti pritisak na međunarodne institucije da primoraju zemlje koje su uradile etničko čišćenje da se prizovu pameti i omoguće povratak imovine i da puste da odgovaraju ljudi poput (Agima) Čekua, (Ramuša) Haradinaja i (Nasera) Orića....", naveo je Ilić.
Demokratska stranka Srbije nije ni prisustvovala konsultacijama. Šef poslaničke grupe DSS-a Miloš Aligrudić optužio je vladajuću koaliciju da je "neodgovorno, nepotrebno, nemoralno i protivno interesima srpskog naroda i države nametnula usvajanje Deklaracije o Srebrenici".
On je dodao da DSS nije hteo da učestvuje na kolegijumu o donošenju "utešne, drugorazredne deklaracije" o osudi svih zločina nad pripadnicima srpskog naroda jer je "sramno i nemoralno razdvajati nevine žrtve".
Srpsku naprednu stranku je na ovom sastanku predstavljao Božidar Delić koji je kao potpredsednik Skupštine prisustvovao Kolegijumu. Predsednica Skupštine najavila je nove kosultacije posle praznika, a sednicu sa ovom temom do kraja prolećnog zasednja parlamenta.
Elementi nacrta deklaracije
Skupština Srbija najoštrije osuđuje zločine učinjene na štetu svojih državljana i svih pripadnika srpskog naroda tokom oružanih sukoba u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, na Kosovu i Metohiji, kao i za vreme NATO bombardovanja, piše u elementima nacrta deklaracije o osudi zločina učinjenih na štetu srpskog naroda.
U elementima nacrta deklaracije navodi se da Skupština Srbije pruža punu podršku svim državnim organima i institucijama u čijoj je nadležnosti da istražuju podatke o zločinima učinjenima na štetu pripadnika srpskog naroda i da prikupljaju dokaze u skladu s najvišim krivično-pravnim standardima.
Državnim organima se daje podrška da gone počinioce zločina u skladu sa Krivičnim zakonikom, da sarađuju s međunarodnim organima i organima drugih država u gonjenju osumnjičenih za zločine i da, na prikladan način, upoznaju svetsku javnost sa zločinima nad srpskim narod tokom 20. veka.
Skupština Srbije takođe pruža punu podršku pravnom timu koji zastupa Srbiju u postupku protiv Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde a koji je zasnovan na Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.
Kako se predlaže, Skupština Srbije deklaracijom poziva sve narode i nacionalne manjine bivše Jugoslavije da nastave proces pomirenja i jačanja uslova za zajednički život zasnovan na ravnopravnosti nacija i punom poštovanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, da učinjeni zločini više nikada ne budu ponovljeni.
U preambuli elemanata nacrta deklaracije, parlament se poziva na Ustav Srbije, izražava privrženost duhu i normama univerzalne Deklaracije UN o ljudskim pravima, Pakta o građanskim i političkim pravima, Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, Dopunskih protokola Ženevske konvencije o zaštiti žrtava međunarodnih i nemeđunarodnih oružanih sukoba, Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina i genocida i Statuta Međunarodnog krivičnog suda.
U preambuli se navodi i da se deklaracija donosi imajući u vidu krivična dela protiv čovečnosti, drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, i težeći da sećanje na surove oružane sukobe u bivšoj Jugoslaviji devedesetih godina 20. veka u kome su svi narodi podneli teška stradanja, nikada ne izbledi, osećajući duboko žaljenje za žrtvama koje su pretrpeli drugi narodi i nacionalne manjine.
Takođe se navodi da se deklaracija donosi uvažavajući interes građana Srbije da se utvrdi puna istorijska i krivično-pravna istina o zločinima izvršenim na štetu njihovih sunarodnika, da ti zločini ne ostanu nekažnjeni i da se nikada više ne ponove.
