Izvor: Blic, 23.Mar.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Devet godina od bombardovanja
Srbija danas obeležava devet godina od početka vazdušnih napada na Saveznu Republiku Jugoslaviju koje su sprovele armije 19 članica NATO.
Napadi su trajali 11 nedelja i u njima je, prema procenama različitih izvora, poginulo između 1.200 i 2.500 ljudi. Povodom devete godišnj0ice premijer Vojislav Koštunica ocenio je sinoć u pisanoj izjavi da je „surovo rušenje" naše zemlje imalo cilj da od Kosova i Metohije napravi prvu NATO državu na >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << svetu. Premijer u ostavci je ocenio da je Srbija slobodna zemlja i da, zbog toga, poruka „slobodnog naroda i slobodne zemlje" može biti samo da je Kosovo Srbija.
Tog 24. marta 1999. godine, bez odluke Saveta bezbednosti UN, počeli su vazdušni napadi NATO snaga koji su trajali skoro tri meseca i u kojima su uništavani ne samo vojni ciljevi, već i energetska postrojenja, mostovi, gusto naseljene četvrti gradova, vozovi, civilni konvoji...
Iako su pre toga svi pregovori međunarodne zajednice i tadašnjeg jugoslovenskog vrha o pitanju Kosova i Metohije propali, malo ko je verovao da će napad zaista uslediti.
Odluku o napadu doneo je 23. marta 1999. godine tadašnji generalni sekretar NATO Havijer Solana nakon propalih pregovora u Rambujeu i Parizu, jer su tadašnje vlasti u Beogradu odbile da prihvate vojni aneks ugovora za rešenje kosovske krize, koji je praktično predviđao okupaciju SRJ.
Vazdušni udari počeli su 24. marta u 19.45 minuta. Prva meta bili su vojni aerodromi u Prištini, Podgorici, Batajnici i Užicu, kao i ciljevi u Kuršumliji, Novom Sadu, Pančevu, Kragujevcu i Lučanima.
Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti NATO bombi i raketa, dok je Crna Gora, uglavnom, bila pošteđena tako masovnog bombardovanja.
NATO snage su izvodile napade na SRJ sa brodova u Jadranu i iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, a u nekim operacijama učestvovali su i strateški bombarderi koji su poletali iz baza u zapadnoj Evropi i SAD.
Tokom 78 dana vazdušne kampanje nazvane "Milosrdni anđeo" poginula su, prema podacima državnih organa, 1.002 pripadnika Vojske Jugoslavije i policije Srbije i oko 2.500 civila, među kojima 89 mališana, a oko 10.000 ljudi je ranjeno i povređeno.
Tokom napada izvršeno je 2.300 vazdušnih udara po 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona NATO lansiralo je oko 1.300 krstarećih raketa i bacilo 2.900 bombi ne samo na vojne, već i na civilne ciljeve.
Uz upotrebu najubojitijeg oružja, severnoatlantska alijansa je u ratu protiv naše zemlje upotrebila i zabranjeno naoružanje i izručila 36.000 "kasetnih bombi" i 15 tona municije sa radioaktivnim primesama, kojom je bombardovano ukupno 112 lokacija.
Projektilima sa osiromašenim uranijumom najviše je gađano područje Kosova i Metohije.
U više gradova i manjih mesta - Aleksincu, Kuršumliji, Ćupriji, Nišu, Novom Sadu, Murinu, Valjevu, Surdulici... srušene su skoro kompletne gradske četvrti ili naselja, uz veliki broj civilnih žrtava.
Bombardovane su, pored vojnih ciljeva, i izbegličke kolone na području Kosova, putnički voz u Grdeličkoj klisuri, most u Varvarinu, pijaca u Nišu...
Pogođeni su i bolnica "Dragiša Mišović" i kineska ambasada u Beogradu, kada je poginulo desetak nedužnih civla.
Beograd je napadnut prvog dana raketiranjem Jakova i aerodroma u Batajnici.
Uništeni su skoro svi predajnici Radio-televizije Srbije, uključujući Toranj na Avali i, 23. aprila dva časa posle ponoći, pogođena zgrada RTS-a, gde je 16 radnika ubijeno, a četvoro teže povređeno.
U bombardovanju su uništena 54 objekta putne infrastrukture, 148 stambenih zgrada, oko 300 škola, bolnice i zgrade državne uprave, a teže i lakše je oštećeno 176 spomenika kulture, od kojih 23 srednjovekovna manastira i veliki broj crkava širom Srbije, ali i nekoliko džamija i objekata islamske kulture.
Uništena je trećina elektronskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije (Pančevo i Novi Sad), a snage NATO su prvi put upotrebile i takozvane "grafitne bombe", kojima je, u više navrata, onesposobljavan elektroenergetski sistem Srbije.
Prema procenama stručnjaka, materijalna šteta pričinjena bombardovanjem procenjuje se između 30 i 100 milijardi dolara.
Intervencija je posle više diplomatskih inicijativa okončana potpisivanjem Kumanovskog sporazuma, a tri dana kasnije počelo je povlačenje jugoslovenskih snaga sa Kosova i Metohije.
Generalni sekretar NATO Havijer Solana izdao je naredbu o prekidu bombardovanja 10. juna, kada je i SB UN usvojio Rezoluciju 1244.
Na Kosovo i Metohiju je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja sa zadatkom da čuvaju mir i osiguraju bezbedno okruženje i povratak izbeglica do postizanja trajnog rešenja.
Tadić položio venac na spomenik poginuloj deci
Predsednik Srbije Boris Tadić položio je danas cveće na tašmajdanski spomenik deci poginuloj tokom NATO bombardovanja 1999. godine, saopštila je predsedikova Pres služba.
U saopštenju dostavljenom Beti, navedeno je "da je predsednik Tadić izjavio da nikada nećemo zaboraviti te tragične dane i da zbog budućnosti naše dece ne smemo dozvoliti da nam se tako nešto ponovi ikada".
Prilikom prošlogodišnjeg obeležavanja Dana sećanja na žrtve intervencije, komandant Kopnenih snaga Vojske Srbije general-pukovnik Mladen Ćirković rekao je da je Rezolucija SB UN imala suprotan efekat, jer je više od 250.000 Srba bilo primorano da napusti svoje domove na Kosovu, spaljena su brojna srpska sela i uništene mnoge svetinje.
Analitičari smatraju da će, kada se otvore tajne arhive, istoričari biti u prilici da osvetle stvarne razloge bombarodovanja "Miloševićeve Srbije".
Članovi Beogradskog foruma za svet ravnopravnih ocenili su da je vojni cilj intervencije bio stvaranje NATO baze na Kosovu, dok su "pravi ciljevi napada jasniji posle 17. februara ove godine kada je jednostranom odlukom albanske skupštine i koordinisanim priznavanjem stvorena NATO država na delu teritorije Srbije".
Ta vojna intervencija je, prema mišljenju članova tog foruma, bila suprotna Povelji UN, međunarodnom pravu, svim konvencijama koje regulišu osnovna prava čoveka, čak i statutu NATO, jer je, kako piše u njegovom prvom članu, regionalna odbrambena organizacija koja može delovati samo na teritoriji svojih država-članica.
Oni su, takođe, zatražili od nadležnih državnih organa da podnesu javnosti nacionalni izveštaj o posledicama upotrebe nedozvoljenog oružja u NATO bombardovanju, jer su tada korišćena hemijska i biološka oružja, uključujući i municiju sa osiromašenim uranijom čije su posledice teške i dugotrajne.
NATO je na zahtev Srbije prošle godine poslao listu sa koordinatama gde su izbačene bombe na našu zemlju, što je trebalo da posluži srpskom Centru za razminiranje da pronađe i uništi neeksplodirane bombe.
Prema toj listi, NATO je bacio 1.080 kasetnih bombi na 218 koordinata u Srbiji, ali su se zemlje članice ovog vojnog saveza ogradile od bilo kakve odgovornosti ili pravne obaveze, uključujući i moguće incidenate do kojih može doći pri njihovom uništavanju.
Prema saopštenju NATO, vojna alijansa je municijom sa osiromašenim uranijumom gađala 95 ciljeva tokom 112 napada.
Iz Centra Srbije za razminiravanje je tada ukazano da u dobijenim podacima nema tzv. elipse površine, što znači da nije navedeno potencijalno zagađeno područje posle eksplozije kasetne bombe.
LDP: Bombardovanje Srbije posledice ekstremističke politike
Liberalno-demokratska partija saopštila je danas da je deveta godišnjica bombardovanja naše zemlje i sećanje na izgubljene živote neprijatno podsećanje kakve su bile posledice ekstremističke politike koja je materijalno i duhovno razorila Srbiju. LDP je upozorila da svaka politika kojoj je cilj izolacija, zatvaranje zemlje i korišćenje nasilja kao načina rešavanja problema, potencijalno može da dovede do najtragičnijih posledica po sve građane i zemlju u celini.
U saopštenju je izraženo žaljenje ''što svi bitni elementi politike koja je dovela do bombardovanja naše zemlje i danas dominiraju Srbijom, a u Vladi sede ljudi koji Srbiju ponovo guraju u avanturu i sukobe sa komsijama, Evropom i Nato paktom.''
Alimpić položio venac na spomenik poginulim radnicima
RTS-a
VD gradonačelnika Beograda Zoran Alimpić danas je položio cveće i zapalio sveću na spomen obeležju "Zašto?", u znak sećanja na 16 radnika RTS-a koji su poginuli tokom bombardovanja 1999. godine. Alimpić je spomenik "Zašto?" nazvao jednim od najtužnijih mesta i izrazio nadu da se takvi događaji više nikada neće ponoviti.
Na spomenik su cveće položili i sveće zapalili i članovi porodica poginulih.
Majka poginulog radnika Nebojše Stojanovića Žanka Stojanović kazala je da su "krivci oko nas", kao i da se nada da se ovakva tragedija više nikada nikome neće desiti.
U bombardovanju zgrade RTS-a, 23. aprila 1999. godine, poginulo je 16 radnika te medijske kuće - Jelica Munitlak, Milovan Janković, Dragan Tasić, Dejan Marković, Milan Joksimović, Slobodan Jontić, Slaviša Stevanović, Nebojša Stojanović, Aleksandar Deletić, Ivan Stukalo, Tomislav Mitrović, Ksenija Branković, Siniša Medić, Branislav Jovanović, Darko Stoimenovski i Dragorad Dragojević.
Bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović osuđen je 2002. na 10 godina zatvora jer nije poštovao naređenje Savezne vlade i ljude i tehniku iselio iz objekata u Aberdarevoj i Hilandarskoj ulici na sigurnije položaje.
U Crkvi svetog Marka održan parastos žrtvama bombardovanja U Crkvi svetog Marka u Beogradu danas je održan parastos žrtvama NATO bombardovanja na SR Jugoslaviju 1999. godine, kojem je prisustvovao i predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica.
Parastos je služio vikarni episkop hvostanski Atanasije Raketa, koji je istakao da se "istina ne može suzbijati jer je takva priroda".
"Mi Hrišćani borimo se za istinu zato što u njoj živimo i što volimo svakog. Nama je u istini spas", rekao je on.
Parastosu su pored premijera Koštunice, prisustvovali i ministri Slobodan Samardzić, Radomir Naumov, Aleksandar Popović i Zoran Lončar, potpredsednik Nove Srbije Dubravka Filipovski, portparol D S S-a Andreja Mladenović, zamenik v.d. gradonačelnika Beograda Milorad Perović i građani.
