Izvor: S media, 09.Jun.2009, 22:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Decenija od kumanovskog sporazuma
"Problemi KiM nisu posledica potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma kojim je okončana agresija NATO na Srbiju, već činjenice da se njegove odredbe ne primenjuju", ocenio zamenik šefa delegacije na pregovorima u Kumanovu, general policije Obrad Stevanović.
"Naša strana je ispunila sve odredbe sporazuma, dok suprotna nije ispunila značajan deo odredbi", istakao je Stevanović povodom 10. godišnjice potpisivanja tog dokumenta.
On je naveo da je Sporazum >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << rezultat onoga što se moglo postići u datim okolnostima, ali da je od toga "važnije kakvo je sada stanje na KiM i da li se sprovode njegove odredbe i zadaci mirovne misije UN".
"Nažalost, medjunarodne snage na Kosovu ne ostvaruju svoj mandat, tako da stanje u pokrajini ni danas nije onakvo kakvo je bilo predvidjeno Rezolucijom 1244 i vojno-tehničkim sporazumom", rekao je Stevanović.
On je ocenio da su odredbe tog dokumenta i zadaci misije UN u ovom trenutku nedostižni za postojeće medjunarodne bezbednosne snage.
Podsetivši da je sporazum rezultat kompromisa, odnosno ustupaka obe strane, Stevanović je priznao da "sa stanovišta naših interesa sigurno nije najbolji" i da oni koji ga kritikuju u prvi plan ističu da su na KiM ušle strane trupe.
"To je tačno, ali pre toga treba reći da je prvi rezultat zaključenje mira i prestanak neravnopravnog rata, čiji bi nastavak mogao imati katastrofalne posledice po zemlju", rekao je general Stevanović.
On smatra da su Vojno-tehnički sporazum i Rezolucija 1244 ostavili dovoljno prostora političarima da problem statusa KiM reše na miran način, pregovorima.
"Ne razumem zbog čega aktuelna vlast ne insistira na sprovodjenju njegovih odredbi, makar i u simboličnom smislu", rekao je general Stevanović i podsetio da je Sporazumom bilo predvidjeno da se deo osoblja, pre svega policije, vrati na KiM.
Za Srbiju bi bilo, kako je kazao, "veoma važno da, na primer, u krugu manastira Pećka patrijaršija, Dečana, Gračanice ima barem pet policajaca s oznakama srpske države".
Govoreći o samom tekstu Sporazuma, Stevanović je rekao da posle njegovog potpisivanja, formalno-pravno na Kosovo nisu ušle ni vojne, ni mirovne, već bezbednosne snage pod okriljem UN.
On je podsetio da je srpska vojna delegacija na pregovorima u Kumanovu (Makedonija) izdejstvovala povlačenje naših vojno-policijskih snaga u roku od 10 dana kako ne bi došlo do bezbednosnog vakuuma, u kome bi albanski teroristi mogli napasti Srbe i druge nealbance.
"Nažalost, dogodilo se ono što niko nije očekivao - da Kfor sa 50.000 ljudi nije bio sposoban da spreči stradanje nedužnih gradjana nealbanske nacionalnosti", rekao je Stevanović.
"Vremenom se pokazalo da Kfor ne funkcioniše u mandatu bezbednosnih, već vojnih samoodbrambenih snaga" i "umesto da štiti bezbednost svih gradjana u pokrajini, usmeren je na zaštitu svojih snaga od nepostojeće opasnosti od vojnih snaga Srbije", kazao je on.
Stevanović je saglasan sa kritičarima koji kažu da je sporazum imao neke tehničke nedorečenosti, ali to ne znači, kako je istakao, "da treba da budemo pasivni i da čekamo da nam neko drugi reši problem".
Na današnji dan, pre 10 godina, na vojnom aerodromu u blizini Kumanova potpisan je Sporazum o vojno-tehničkoj saradnji Vojske Jugoslavije i predstavnika UN posle čega je obustavljeno NATO bombardovanje SRJ.
Sporazum su potpisali general Vojske Jugoslavije Svetozar Marjanović, policijski general Obrad Stevanović i britanski general Majkl Džekson.
"Razgovori su bili teški, ali smo konačno uspeli da potpišemo sporazum, sporazum o miru, što znači da je rat prestao", rekao je Marjanović posle potpisivanja.
Džekson je rekao da se sporazumom stvaraju uslovi za prekid bombardovanja, rasporedjivanje medjunarodnih mirovnih snaga na Kosmetu i postupno povlačenje jugoslovenske vojske iz pokrajine.
Istoga dana, Savet NATO na sednici u Briselu odobrio je sporazum koji su u Kumanovu potpisali predstavnici jugoslovenske vojske, policije i medjunarodnih snaga.
Savet je od komandanta NATO snaga za Evropu Veslija Klarka zatražio da "verifikuje početak povlačenja jugoslovenskih snaga sa Kosmeta", što je ubrzo i učinjeno.
Na Kosovo i Metohiju je prvi stigao ruski konvoj iz sastava mirovnih snaga UN, koji je u centar Prištine ušao 12. juna u 01.30 časova, a potom je nastavio prema Kosovu Polju i aerodromu Slatina.
Istog jutra, nešto posle pet časova, sa teritorije Makedonije na Kosmet su, u okviru mirovne misije UN, ušli prvi britanski vojnici.
Granicu kod mesta Blace prvo su, u šest transportnih helikoptera, prešli britanski padobranci i pripadnici jedinice Gurka a neposredno zatim, na teritoriju južne srpske pokrajine ušle su kolone britanskih i francuskih vojnih vozila.
Pogledaj vesti o: Kumanovo
