Izvor: Politika, 08.Sep.2014, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski izdavači na Moskovskom sajmu knjiga
Najviše interesovanja za dečju literaturu, rečnike, knjige o rusko-srpskim vezama, a najmanje za savremenu srpsku književnost jer se ona sporadično prevodi u Rusiji
Od našeg dopisnika
Moskva – Moskovski sajam knjiga otvorio je svoja vrata posetiocima 27. put. Na sajmu je predstavljeno više od 200.000 knjiga iz 63 zemlje sveta, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << što je rekordan broj u istoriji ove manifestacije.
Prvi put posle šest godina na sajam su stigli i gosti iz Srbije. Kao i u ranijim, doduše retkim prilikama, srpski štand naišao je na lep prijem posetilaca. U organizaciji Ministarstva kulture Republike Srbije i Narodne biblioteke predstavilo se dvadesetak srpskih izlagača. Najviše interesovanja pokazano je za dečju literaturu, rečnike, knjige iz teologije i istorije, posebno za knjige o rusko-srpskim vezama, a najmanje, ma koliko to na prvi pogled izgledalo paradoksalno, za savremenu srpsku književnost. Razlog je prost – srpska književnost se veoma malo, sporadično i nesistematski prevodi u Rusiji. Ruski izdavači su inače veoma nezainteresovani za književnosti slovenskih zemalja koje su za vreme Sovjetskog Saveza „po zadatku” objavljivali, a onog trenutka kad je nestalo naredbodavca, otvorili su vrata za dotle cenzurisana zapadna izdanja. Tada prekinute veze do dana današnjeg nisu uspostavljene. Zato je interesantno da se u projekat Foruma slovenskih kultura „Sto slovenskih romana” Rusija takoreći poslednja uključila, pa je danas, na primer u Srbiji objavljeno 20 knjiga iz te edicije, a u Rusiji samo dve.
Projekat (tj. njegovu srpsku granu) na sajmu knjiga i u Biblioteci inostrane literature predstavio je urednik Gojko Božović.
Osim susreta sa svojim izdavačima naši pisci Mirjana Novaković, Mihajlo Pantić i Dejan Stojiljković, čije su knjige u skorije vreme prevedene na ruski, imali su i susrete sa profesorima i studentima Fakulteta za strane jezike katedre za slovenske jezike i kulture Univerziteta Lomonosov.
U „srpskoj reprezentaciji” bili su još i Mladen Vesković, iz Ministarstva za kulturu Srbije, i Mladen Kovačević, predstavnik Narodne biblioteke.
Oni su održali preliminarni sastanak sa direktorom Moskovskog sajma Nikolajem Ovsejnikovim i pokrenuta je obostrana inicijativa da Rusija bude počasni gost Beogradskog sajma knjiga 2016, a da iste godine Srbija bude počasni gost Moskovskog sajma knjiga.
Kako bi se smanjila nesrazmera u poznavanju umetnosti i kultura dveju država, i kako bi prisustvo srpske književnosti postalo bar vidljivije, sa urednicima Biblioteke inostrane literature održan je preliminarni sastanak o pokretanju edicije savremene srpske književnosti.
Časopis „Inostrana literatura” priprema i tematski broj u celini posvećen Srbiji, njenoj književnosti i istoriji.
Na sajmu je predstavljen i „Srpski almanah”, koji je objavio fond „Doroga žiznji” iz sibirskog grada Hanti Mansijska, a koji će dodatno biti predstavljen i u ambasadi Srbije u Moskvi 15. septembra.
U okviru sajma, održan je i veliki Međunarodni kongres prevodilaca kome je prisustvovalo oko 250 predstavnika raznih zemalja, uključujući i bivše jugoslovenske republike.
LJ. Milinčić
objavljeno: 09.09.2014.
