Izvor: Politika, 22.Feb.2015, 12:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Harizma Biserke Cvejić
Glasom i scenskom harizmom otvarala je vrata Milanske skale, Bečke državne opere, njujorškog Metropolitena, londonskog Kovent gardena, moskovskog Boljšog teatra… Kritičari su je, uz pregršt ostalih pohvala, opisivali kao verdijevski mecosopran, a za celokupan rad Biserka Cvejić, primadona Opere Narodnog pozorišta, dobitnica je nagrade „Dositej Obradović” za životno delo za 2014. Priznanje, koje se sastoji od plakete s likom velikog pisca i prosvetitelja i od novčanog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iznosa, dodeljeno joj je sinoć na svečanosti u nacionalnom teatru. Čast da joj uruči nagradu pripala je Radomiru Putniku, predsedniku upravnog odbora Zadužbine „Dositej Obradović”.
– Vi ste svojim glasom pružili trenutke vrhunske operske i koncertne muzike publici širom sveta. Kao i Dositej, vi ste odlučili da svoje ogromno znanje prenosite mladima i kao naš veliki učitelj posvetili ste se plemenitom i zahtevnom poslu nastavnika. Za Dositeja važi krilatica: On je ljubio svoj rod. Za vas, gospođo Biserka Cvejić, jednako važi ova krilatica. Srpski narod je uzvratio Dositeju ljubavlju i poštovanjem. Srpski rod voli i poštuje svoju Biserku Cvejić – kazao je Putnik i podsetio da su dodelu nagrade podržali Ministarstvo kulture, Narodna banka i Narodno pozorište.
Solisti opere, nekadašnji studenti Biserke Cvejić i orkestar Narodnog pozorišta pod upravom maestra Dejana Savića uveličali su sinoćnje druženje kakvo i dolikuje vrhunskoj umetnici.
Cvejićeva je odigrala više od 70 uloga u 1.800 predstava. Nezaboravne su Verdijeve role koje je oživela poput Amneris („Aida”), Acučena („Trubadur”), Eboli („Don Karlos”), kao i Bizeove Karmen u njenoj interpretaciji. Na vrhuncu karijere napustila je scenu zbog ljubavi prema lekaru i operskom pevaču Dušanu Cvejiću, s kojim je napisala knjigu „Umetnost pevanja”. Posvetila se pedagogiji: dve decenije je radila kao profesor solo pevanja na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, deset godina na Umetničkoj akademiji u Novom Sadu, a vodila je i Operski studio u „Madlenijanumu”.
Iako je u desetoj deceniji života, jedna od naših najvećih vokalnih umetnica i pedagoga u drugoj polovini 20. veka, i dalje pomaže talentovanim mladim pevačima.
D. M.
objavljeno: 22.02.2015.
Pogledaj vesti o: London, Moskva
