Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 23.Jan.2012, 21:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Radionica Frederike Aspok za kraj "Kustendorfa"

MOKRA GORA -

Danska rediteljka Frederika Aspok održala je večeras radionicu za studente i posetioce "Kustendorfa", nakon projekcije svog debitantskog dugometražnog filma "Van granica", nagrađenog Zlatnom zvezdom na Međunarodnom filmskom festivalu u Marakešu.

Nakon više kratkometražnih ostvarenja, uključujući diplomski kratki film "Sada srećna", koji je osvojio prvu nagradu programa "Sinefondasion" na Filmskom festivalu u Kanu 2004, Aspok je snimila porodičnu dramu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << o odnosu ćerke, oca i zeta.

Ona je istakla da ne može da zamisli veći izazov od prelaska sa kratkog na dugometražni film.

Aspok je naglasila da voli kratkometražne filmove koje je okarakterisala kao "snažan medij", dodavši da u njenom slučaju oni se ne svode na nekoliko replika, već predstavljaju "kompresovanu verziju dugometražnog filma".



Rediteljka je rekla da je čudo da je film "Van granica" uopšte snimljen, jer su imali mnogo problema sa vremenom, snežnom olujom, oprema se kvarila, a najstresnije joj je bio rad sa životinjama- psom i gavranom.

"Čuli smo za labradora Pepsi. Odmah smo pomislili: Super, sigurno je snimio mnogo reklama za tu kompaniju i snaći će se i u filmu. Kada ga je gazdarica dovela, objasnila nam je da se pas zove Pepsi i da nikad nije bio na snimanju. Tu su počeli naši problemi", ispričala je Aspok, priznavši da je pas i glavni junak filma.

Na pitanje kako je izgledalo snimati film sa samo troje glumaca, danska autorka je rekla da je to za nju bio izazov, jer je to "kamerna priča, koja više liči na predstavu" i zadatak je bio izbeći da film bude dosadan.

Aspok je naglasila i da u svojim filmovima više voli da postavlja pitanja, nego da odgovara na njih, kao i da je kraj u svim njenim ostvarenjima nejasan, nedorečen.

Primetila je i da su pejzaži bili značajni prilikom rada na filmu "Van granica", kao i da je zumiranje bilo praktično s obzirom da su zbog lošeg vreman morali brzo da snimaju i prelaze sa jednog na drugi kadar.

Film nije distribuiran u Danskoj. "Znam da naše distributerske kuće imaju probleme. Ljudi u Danskoj idu da gledaju 'Harija Potera', a danske filmove u bioksopu obično vidi između 1.500 i 2.000 ljudi", primetila je rediteljka, i izrazila zadovoljstvo što se film prikazuje na festivalima.

I Dodik došao u Drvenrag

Poslednjeg dana ovogodišnjeg Kustendorfa, Drvengrad je posetio i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, koji je tom prilikom istakao da je najvažniji projekat na kome radi sa Emirom Kusturicom Andrićgrad u Višegradu i da očekuje da će on biti završen u predviđenom roku.

Dodik je naglasio da će Andrićgrad biti jedno od referentnih naučnih i obrazovnih mesta u ovom regionu, navodeći da "odlučujuća stvar nije novac, kao što mnogi misle, već Emirova energija".

Predsednik RS je rekao da je primarna svrha budućeg Andrićgrada "snaženje Andrića i njegovog dela".

"Mi smo se tome (Andrićevim delima) vraćali uvek kada je neka godišnjica vezana za Andrića, a nikada nismo imali u Višegradu, osim mosta koji je on opisao, nešto što bi trajno i svakodnevno ukazivalo na njegovo prisustvo i veliko delo koje je učinio", kazao je Dodik.

"Mislim da smo napravili ne samo kulturni, već i obrazovani, turistički i privredni projekat, jer ćemo tu i zapošljavati ljude. To će dati nesumnjiv pečat i samom Višegradu, promeniće kompletan lik Višegrada i on će se drugačije nalaziti na turističkim, kulturnim mapama", naveo je on.

Predsednik RS je izrazio zadovoljstvo što se sve više ljudi okuplja oko tog projekta i podržava ga i dodao da će Andrićgrad sigurno obeležiti ovaj region.

Osnivač "Kustendorfa", reditelj Emir Kusturica, izrazio je zadovoljstvo što, pored više od desetak značajnih autora u svetu filma, ima priliku da u Drvengradu ugosti svog "velikog prijatelja, saborca i čoveka koji na svaki način, a to se najbolje vidi na primeru Andrićgrada, podstiče kulturu i veru da kultura spasava identitet, te na izvestan način uvodi temu opstanka kroz to kulturno delovanje".

Dodik je sa obišao Drvengrad, posetio žiri ovogodišnjeg "Kustendorfa" koji trenutno razmatra takmičarsku selekciju i zahvalio na gostoprimstvu Kusturici, primetivši da je njihovo prijateljstvo dugo i realizuje se kroz niz projekata.

Peti međunarodni filmski i muzički festival "Kustendorf" završava se večeras, dodelom nagrada Zlatno, Srebrni i Bronzano jaje za najbolje studentske filmove ovogodišnje smotre.

U konkurenciji za nagrade ove godine bilo je 20 kratkih igranih filmova studenata iz Belgije, Velike Britanije, Estonije, Italije, Kanade, Kirgistana, Makedonije, Meksika, Nemačke, Poljske, Portugala, Rusije, SAD, Srbije, Francuske i Španije.

Najveću pažnju privukli Iper, braća Darden, Ferara i mladi Rahim

Međunarodni žiri čine iranska glumica Lejla Hatami (predsednica), francuski producent Pjer Edelman i poznati srpski glumac i producent Zoran Cvijanović.

Nagradu za najbolju kameru "Vilko Filač" dodeliće poznati češki kamerman Martin Šec i proslavljeni srpski montažer i dizajner zvuka Svetolik Mića Zajc.

Hatami je u izjavi Tanjugu pohvalila studentske filmove u takmičarskoj selekciji, istakavši da se u njima vidi mladalačka iskrenost i kreativna sloboda.

Posvećen mladim stvaraocima i velikanima svetskog filma, "Kustendorf" je ove godine ugostio slavnu francusku glumicu Izabel Iper, poznate belgijske režisere braću Darden, nemačkog režisera Andreasa Drezena, iransku rediteljku Marđan Satrapi, jednog od najznačajnijih nezavisnih američkih autora Ejbela Feraru, reditelje Kim Ki-duka (Južna Koreja) i Nurija Bilge Džejlana (Turska), kojima je bio posvećen program "Retrospektiva velikana", kao i mladog francuskog glumca Tahara Rahima.

Izostao je dugonajavljivani Benisio del Toro, a pažnju posetilaca festivala najviše su privukli Iper, braća Darden, Ferara i mladi Rahim.

U sali "Prokleta avlija" koncerte su održali "Pelageja" iz Rusije, "Rozenberg trio" (Holandija), "Stribor i Trovači" (Srbija), Adam Stinga (Moldavija), "Sonido Galo Negro" (Meksiko), kao i Orkestar Bobana i Marka Markovića iz Srbije.

Opšti utisak novinara i učesnika takmičarskog programa je da "Kustendorf" predstavlja značajnu priliku za mlade autore da predstave svoj rad i u opuštenoj atmosferi Drvengrada upoznaju i razgovaraju sa značajnim imenima svetskog filma.

Ove godine akreditovano je čak 350 gostiju, od toga 60 novinara iz zemlje i sveta.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...