Izvor: Politika, 02.Dec.2014, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Sedma sila” – deveta rupa
Za projektno finansiranje medija u Kragujevcu opredeljeno je nešto više od 0,5 odsto gradskog budžeta, ali bi se moglo desiti da za skromnih 40 miliona dinara sledeće godine neće imati ko da konkuriše
Kragujevac – Prema nacrtu budžeta za 2015, Kragujevac bi sledeće godine trebalo da prihoduje 7,5 milijardi dinara. Za projektno finansiranje medija, koje definiše novi zakon o informisanju, izdvojeno je 40 miliona dinara ili nešto više od pola odsto >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << gradskog budžeta. Međutim, u kakvoj su situaciji mediji u Kragujevcu, moglo bi se desiti da za tu skromnu sumu sledeće godine neće imati ko da konkuriše.
Grad je u ozbiljnoj finansijskoj krizi, dugovi su na gotovo istom nivou kao i projektovani budžet, pa je razumljivo što je lokalna vlast posegla za merama štednje. Sledeća 2015. biće „godina štednje i skromnosti”, „godina stezanja kaiša”, poručio je sugrađanima gradonačelnik Radomir Nikolić, kada je na prethodnoj sednici Skupštine grada govorio o potrebi da se refinansiraju neki bankarski krediti.
„Neće više biti para ni za kafu”, dodao je tom prilikom, a ta njegova plastična eksplikacija stanja u kojem se nalazi grad posebno je kosnula novinare koji prate rad lokalnog parlamenta. (Skupštinske sednice se često otegnu do u kasne popodnevne sate, a u takvim okolnostima umornim izveštačima kafa dođe kao jedino sredstvo „reanimacije“).
Nije, međutim, problem u nedostatku kafe, već u sve očiglednijem manjku razumevanja prave uloge medije u modernom društvu, koje postoji i normalno funkcioniše samo ako postoji korelacija između vlasti, novinara i konzumenata informacija, samo ako je jasno definisana uloga svakog od ova tri segmenta. Ako se pokida informativna karika tog lanca, svi skupa bi mogli da padnemo u „živo blato” čiji će glavni sastojak biti vlast koju više neće imati ko da kontroliše. A, Kragujevac se nalazi upravo pred takvom opasnošću.
Samrtni ropac ovdašnjih medija sve glasnije odjekuje, a „sića” koju im je vlast namenila kao da je sračunata tako da se utuli i poslednji tračak nade da će Kragujevčani dobijati kvalitetne informacije. Tim pre što su i dopisništva nacionalnih redakcija svedena na nekoliko bedno plaćenih novinara. (Uzalud su, izgleda, bili vapaji Udruženja novinara Srbije da lokalne samouprave za projektno finansiranje medija izdvoje bar dva posto svog godišnjeg prihoda. Da je tako bilo, mediji u Kragujevcu bi na raspolaganju imali 150 miliona dinara, a ovako im je pripalo više nego triput manje).
Ne ulazeći sada u detalje ko je još, osim ekonomske krize, kriv za to što su kragujevački mediji na izdisaju, tek situacija je krajnje kritična. Radio-televizija Kragujevac, čiji je osnivač grad, duguje 25 miliona dinara i najverovatnije joj, ukoliko se kojim čudom ne pojavi neki kupac, preti gašenje sredinom naredne godine, do kada mora da se završi proces privatizacije medija, a i nedeljnik „Kragujevačke”, nastao iz već ugašene „Svetlosti”, mogla bi da zadesi slična sudbina, budući da je teško očekivati da će nova vlast prema ovoj privatnoj novini biti blagonaklona kao prethodna.
Kako se i TV „Kanal 9” našla u poteškoćama posle likvidacije svog glavnog finansijera - „Takovo osiguranja”, zaista bi se moglo desiti da sledeće godine u Kragujevcu ne bude „velikih” kuća koje bi konkurisale za sredstva namenjena medijskim projektima. Njihovo mesto bi mogle da zauzmu manje radiostanice, ali takvima je, uz svo uvažavanje truda i kvaliteta zaposlenih, ipak bliži zabavni, nego informativni program.
Kad je kriza, mora da se štedi, to je u redu. U redu je i ako je nova vlast htela da raskine s praksom prethodnika koji su se, uglavnom, bavili „partijskim finansiranjem” medija. Privilegovanih ne sme biti, svi moraju da imaju istu početnu poziciju i istu šansu, da se kvalitetom programa izbore za svoje mesto na medijskoj sceni. Ali nije dobro ako je vlast, opredeljivanjem skromnih sredstava, imala nameru da dodatno sroza „sedmu sila” i od nje napravi istinsku devetu rupu na sviralu lokalne samouprave.
Bez namere da bilo kome zabijamo prst u oko, nadamo se da nova kragujevačka vlast neće mesiti „živo blato”, u kojem bi mogla i sama da završi ako ne stvori uslove za pravovremeno i objektivno informisanje u gradu u kojem je, sa Dimitrijem Davidovićem, rođeno srpsko novinarstvo. Uostalom, nacrt budžeta za 2015. je još uvek u fazi javne rasprave, pa nije kasno da se usvoje primedbe i prihvate dobronamerne sugestije, kao što je ona UNS-ova da se za projektno finansiranje medija iz lokalnih budžeta izdvoji minimum dva odsto.
Brane Kartalović
objavljeno: 03.12.2014.
