Izvor: Politika, 17.Okt.2012, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nuklearni program u svetu posle Fukušime
Gde je u celoj ovoj diskusiji Srbija?
Posle akcidenta u Fukušimi, većina zemalja je potvrdila značaj nuklearne energije u svom energetskom sistemu i nastavila da podržava nuklearnu energiju. Ipak, četiri zemlje (Nemačka, Švajcarska, Italija i Belgija) odlučile su da preduzmu konkretne mere protiv nuklearnog programa. Svaki slučaj je veoma različit:
(1) Nemačka: kancelarka Merkel najavila je 15. marta 2011. zaustavljanje proizvodnje električne energije iz nuklearki, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za najmanje tri meseca – na sedam najstarijih nuklearnih centrala (početak rada pre 1980). Vlada Nemačke je 30. maja donela odluku da se u sledećoj fazi, do 2022, trajno zatvori osam reaktora, iako su prvi rezultati provere bezbednosti nuklearki pokazali da su nuklearne elektrane bezbedne.
(2) Švajcarska: savezna vlada je obustavila proces odobravanja za izgradnju tri nove nuklearke, a 25. maja 2011. odlučila je da započne proces zatvaranja pet postojećih nuklearki do 2034.
(3) Italija: vlada je 23. marta 2011. odobrila moratorijum na godinu dana na izgradnju prve nuklearke do 2020, a 19. aprila donela je na referendumu amandman protiv ponovnog uvođenja nuklearne energije.
(4) Belgija: nakon nesreće u Fukušimi, doneta je odluka da se zamrzne produženje životnog veka nuklearki, dok se ne sprovedu ,,stres testovi”. Vlada je objavila i kompletan raspored za prisilno zatvaranje sedam nuklearki u periodu od 2015. do 2025, uprkos prethodno utvrđenoj politici da rad nuklearki bude do 50 godina.
Države koje žele da okončaju nuklearni program moraju da se pozabave pitanjem kako to uraditi bez negativnog uticaja na svoj postojeći energetski sistem. Na primer, oko 25 odsto struje u Nemačkoj trenutno obezbeđuje nuklearna energija. Predstavljaće izazov da se popuni praznina koju će ostaviti rastanak od nuklearne energije dok se ne povećava proizvodnja struje na bazi uglja.
S druge strane, pre svega u Evropi, Velika Britanija, Francuska, Češka, Poljska, Finska i Holandija dele mišljenje da je nuklearna energija i dalje neophodna i lekcije iz Fukušime mogu da utiču samo na novi pristup u daljoj gradnji nuklearnih elektrana.
Što se tiče Bliskog istoka i Afrike situacija je sledeća: Ujedinjeni Arapski Emirati, Jordan, Egipat i Saudijska Arabija imaju potvrđene programe za gradnju nuklearki. Saudijska Arabija planira gradnju čak 16 jedinica do 2030.
U Aziji situacija je još povoljnija: Indija sa sedam planiranih a Kina sa više od 25 nuklearki napraviće pravi nuklearno-energetski bum. Japanska vlada nastavlja da razmatra svoj nuklearni program, ali za sada je nuklearno-energetski razvoj zaustavljen. U Južnoj Koreji postojeća postrojenja su podvrgnuta proveri i sprovodi se plan za poboljšanje bezbednosti.
Što se tiče Severne Amerike, Kanada i SAD nastavljaju sa svojim nuklearnim programima.
U Južnoj Americi Brazil nema promenu u programu dok Argentina potvrđuje zainteresovanost za gradnju jedne nove nuklearke.
U martu 2012, bilo je u izgradnji 63 nuklearke sa ukupno 60.057 MVe neto instaliranog kapaciteta. Nove elektrane gradi 15 zemalja: Argentina (1), Brazil (1), Bugarska (2), Kina (26), Finska (1), Francuska (1), Indija (7), Japan (2), Pakistan (2), Rusija (10),Slovačka (2), Južna Koreja (3), Tajvan (2), Ukrajina (2) i SAD (1).
Posle više od 30 godina (od nesreće na ostrvu Tri Milje, 1979), 9. februara 2012, američka Regulatorna komisija je dala zeleno svetlo za izgradnju dva nova reaktora nuklearnih elektrana u Vogtlu (jedinice 3 i 4) u državi Džordžiji.
Krajem februara 2012. IAEA iz Beča je saopštila da će, uprkos nesreći u Fukušimi, najmanje pet zemalja početi sa konstrukcijama njihovih prvih nuklearki: Vijetnam, Bangladeš, Ujedinjeni Arapski Emirati, Turska i Belorusija.
Prema izjavi Kvag Aninga, zamenika generalnog direktora IAEA, u 2013, može doći do započinjanja gradnje nuklearki u Jordanu i Saudijskoj Arabiji.
Nuklearna energija je jedina realna budućnost za ceo svet u sledećih 50-100 godina, čak i za nekoliko budućih vekova, jer se smanjuju količine nafte i uglja, a pogotovo što preostale nisu ravnomerno raspodeljene. Sunčeva energija, vetar i biomasa su izvanredne i čiste tehnologije, ali dopunske, s najviše jednim procentom udela. Spomenimo hidroenergiju, ali pogodnih reka nema mnogo, da ne prizivamo u sećanje velike nesreće zbog rušenja brana u Italiji, Brazilu i Indiji. Nije čudo što Francuska ima 57 nuklearki jer nema dovoljno ni uglja, ni nafte, ni pogodnih reka.
Gde je u celoj ovoj diskusiji Srbija?
Najmanja nuklearka staje pet milijardi evra, o čemu je, što se tiče Srbije u ovom trenutku, nerealno i razmišljati. Drugo, pripreme za gradnju nakon prethodnih studija, tendera i svega što sledi pre započinjanja gradnje, najmanje traju osam do deset godina za zemlje sa iskustvom u nuklearnom programu, što bi značilo za Srbiju, najmanje 14 godina. I treće, zbog moratorijuma je nastala šupljina u školovanju visokog kadra u znanju nuklearnih tehnologija. U poslednjih 25 godina mi nemamo nove mlade stručnjake u toj oblasti. Zato je stvorena ideja da se na Univerzitetu u Beogradu formira moderni studijski program u oblasti nuklearnog inženjerstva.
Naučni savetnik, Institut za nuklearne nauke Vinča
Ilija Plećaš
objavljeno: 18.10.2012.
Pogledaj vesti o: Japan
