Izvor: Politika, 30.Mar.2014, 14:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U kampanji više vredi sadržaj od pakovanja
Ova izborna kampanja pokazala je dve zanimljive stvari. Prva je da uloženi novac ne mora da se vrati kroz rezultat a primeri su URS i LDP. Pokazala je i da su bolje prošle stranke koje su na izbore išle u koaliciji od onih koje su na izbore išle samostalno, kao što su to učinili URS, LDP i DSS.
Izuzimajući SNS, koji je osvojio najviše glasova u Republici i gradu i koji je, prema >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prvim procenama, uložio najviše sredstava koja će delom biti i vraćena od države, URS i LDP su potrošili po oko milion evra a nisu ušli u vlast.
Miodrag Radojević, politički analitičar, kaže da učinak stranaka na poslednjim izborima ne može da se tumači isključivo kao rezultat kampanja.
„Ilustrativni primer je URS, koji je u prestonici osvojio manje glasova od liste „Jeste SVEjeDNO” radio voditelja Igora Brakusa, koji, uzgred, nije imao kampanju. To ne znači da umanjujemo uticaj kampanja. Vladajućoj stranci očigledno su se isplatili novac i trud uloženi u kampanju, koja je vođena po pravilima udžbenika političkog marketinga, zbog čega se u javnosti spekuliše da su je kreirali strani marketinški stručnjaci, ali i da je finansirana značajnim sredstvima. Utisak je da su kampanje drugih stranaka, izuzev koalicije okupljene oko SPS-a, bile nedovoljno inventivne, s ponavljanjem recikliranih izbornih slogana. Opozicione stranke nisu imale rešenje za antikampanju iz tabloidnih medija, dok su svoju komunikaciju s biračima svele na oglašavanje s uopštenim porukama, bez jasne distance u odnosu na politiku prethodne vlade i konkretnih ideja. Glasači u kampanjama od stranaka traže ulaznicu za budućnost, a većina stranaka nije umela niti znala da im to ponudi. Kako je već tokom kampanje preovlađujuća poruka bila da se već zna pobednik, indisponirani birači opozicionih stranaka bili su dodatno demotivisani da izađu na izbore.”
Zoran Stojiljković, politikolog, kaže da se, ako se ne gađa središnje političko telo, teško može doći do rezultata.
„Ako si izvan mejnstrima, onda je poslanik daleko skuplji.”
Vladimir Vuletić, sociolog, kaže da u kampanji više vredi sadržaj od pakovanja.
„Kampanja sama po sebi ne može da donese rezultat. Na primeru LDP-a i URS-a vidi se da se mora imati i proizvod, iako se naše stranke poznaju po lideru. Dinkić je imao odličnu kampanju, ali je bio i mnogo kritikovan da je 12 godina na vlasti, da je uvek tu gde su tokovi novca. I pre ovih izbora bio je politički mrtav ali je sa URS-om ušao u parlament na prethodnim izborima. Sada je definitivno ispao. Odranije se pamti da on obećava a ne ispunjava, stekao je i dosta neprijatelja i nije mogao da izdrži pritisak. Čedomir Jovanović bio je ledolomac, avangarda, ali sve njegove teme sada su na dnevnom redu i šta sada on ima s tim i šta može da ponudi. I oko njega je bilo raznih priča, a i prošli put su jedva prešli cenzus.
O nejednakosti partija koje izlaze u koaliciji ili samostalno, Stojiljković kaže da bi trebalo menjati izborni sistem. Za veće koalicije cenzus bi trebalo da iznosi devet do deset odsto, a za stranke koje idu same na izbore tri odsto. Male stranke trebalo bi stimulisati i dodeliti im sredstva, iako nisu prešle cenzus. URS i LDP biće u nevolji jer imaju dugove i iz prethodne kampanje, a nisu prešli cenzus da bi im država dala bar deo novca.”
I Vuletić smatra da stranke koje idu na izbore u koaliciji moraju imati veći cenzus.
„SPS je već srastao sa svojom koalicijom i uspeli su da od stranke koja je jedva prešla cenzus dođu do 15 odsto. Za NDS, koji je ušao u koaliciju sa LSV-om, ovo je ogroman uspeh, zahvaljujući liderima. Očekivanja su bila i veća, ali svi su očekivali više a dobili manje. DSS je jedino i najveće iznenađenje i iz njegovog primera vidi se da je teže ići na izbore van koalicije.”
Radojević kaže da je većina stranaka ostvarila rezultat ispod očekivanja, izuzev vladajuće partije.
„Iako su okolnosti opominjale na stvaranje saveza, preovladali su deobe, sukobi i uzajamne optužbe na opozicionoj političkoj sceni. Njihova nesposobnost da se udruže, donela je „rasute glasove” i apstinente. Lične sujete, pa i prethodna iskustva, potopile su ideju stvaranja nekog šireg opozicionog fronta. LDP je odabrao pogrešnog koalicionog partnera, a umesto da u svoju listu uključi eventualno bivšeg ministra Radulovića, odlučio se za kartu ’sigurnog glasa’, već videvši sebe u novoj vladi. URS sa malim koalicionim potencijalom nije uspeo da napravi dogovor s drugim strankama, kao što je propali aranžman sa LSV-om. Politika DSS-a prema EU ograničila je izbor potencijalnih partnera pa su, u tom pogledu, mogli da računaju na Dveri i, eventualno, radikale. Pouzdajući se u stabilno biračko telo, verovatno su procenili da to ne bio dobar potez. Da su, recimo, odlučili da sa Dverima formiraju koaliciju, pretpostavka je da bi bili treća lista po broju mandata u parlamentu. Sada ove stranke plaćaju ceh pogrešnih promena i iznuđenih poteza.”
Ivana Anojčić
objavljeno: 30/03/2014
Pogledaj vesti o: Izbori, Srpska Napredna Stranka
