Izvor: Politika, 31.Maj.2012, 01:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nužni uslov pravne države
Podela vlasti – u Srbiji neadekvatno funkcioniše zbog izrazite supremacije izvršne nad ostalim dvema granama vlasti
U svojim ranijim tekstovima izneo sam tezu da će na izborima biti marginalizovane one stranke koje budu insistirale ili samo na patriotskoj ili samo na proevropskoj orijentaciji, tj. da će srpskom političkom scenom dominirati one partije koje budu povezivale ove dve orijentacije. Mislim da su protekli izbori potvrdili ispravnost ove teze. Jer se bez ikakvih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rezervi može reći da su na njima trijumfovale koncepcije koje su u sebi sintetisale zalaganje za proevropski put Srbije i za istovremenu odbranu nacionalnih interesa.
Partije koje su svoj patriotski imidž gradile na širenju antievropejstva, želeći da obnove arhaične formule o bezdušnoj Evropi kao „imperiji zla”, doživele su pravi fijasko. Ovde pre svega mislim na Srpsku radikalnu stranku koja nije, insistirajući na programskom kontinuitetu, shvatila da je logika nepomirljivih ideoloških konfrontacija između Istoka i Zapada stvar prošlosti. S druge strane, sličnu logiku zastupala je koalicija Preokret, samo sa drugačijim predznakom: satanizujući svaki vid evroskepticizma i srpskog uslovljavanja proevropskog puta zaštitom nacionalnih ciljeva, ona je EU uzdigla na pijedestal apsoluta kojem Srbija treba da podredi sve, svoju istoriju, svoj nacionalni ponos, svoj kulturni identitet, kao da je „civilizacijska matica” potpuno izvan nje, te se ona mora odreći svega svoga kako bi se uključila u „klub civilizovanih zemalja”. Otuda se ova koalicija umesto s preokretom suočila sa „začaranim krugom” stagnacije kad je reč o podršci birača.
Jedina patriotska stranka koja je prešla cenzus jeste DSS, ali ne treba zaboraviti da se ona nije predstavljala kao „antievropska”, jer politička neutralnost implicira podjednaku distancu od svih i stoga podjednaku saradnju sa svima. Ipak, valja reći da je „zlatno doba” te partije na čijem čelu je izuzetna ličnost naše novije istorije, Vojislav Koštunica, bilo onda kada je i ulazak u EU bio njen cilj.
Ma koliko da je tačno da je DS na ovim izborima prošao dosta lošije nego na prethodnim, isto tako je tačno da je i takav njen izborni bilans daleko veći od bilo kog rejtinga te stranke pre Borisa Tadića. Tajna njegovog uspeha leži upravo u njegovom objedinjavanju patriotskog i proevropskog.
Ima li se u vidu naznačeni ishod izbora, valja očekivati da će nova vlada, ma u kom koalicionom obličju bude formirana, utirati Srbiji put ka EU i istovremeno nastojati da odbrani naše interese na Kosovu. Naravno, pitanje je kako će se definisati „minimum”, tj. ono ispod čega se ne bi smelo ići u vezi s Kosovom. Pošto je sada već jasno da EU iz utilitarnih razloga želi više da Srbija postane njen član nego da ostane izvan nje, mislim da ne bi trebalo priznati nezavisnost Kosova ni po koju cenu niti dozvoliti da sever Kosova izgubi svoju sadašnju faktičku odvojenost od prištinskog režima.
Druga najvažnija stvar kojoj bi nova vlada trebalo da se okrene – jeste napor da se načini radikalniji iskorak u pravcu otklanjanja „istočnog greha” petooktobarskog pokreta koji se ogleda u derogiranju pravne države i proceduralizma u ime navodno viših i prečih ciljeva. Jedan od nužnih uslova pravne države – podela vlasti – u Srbiji neadekvatno funkcioniše zbog izrazite supremacije izvršne nad ostalim dvema granama vlasti. Ne bi bilo teško pokazati da je sudstvo u krajnje zavisnom položaju u odnosu na političke moćnike. Savremene rasprave koje se vode u Americi o prevelikoj moći njihovog pravosuđa, nama ovde u Srbiji izgledaju nestvarno. Uspostavljanje ravnoteže moći između različitih grana vlasti uslov je svih uslova. Jer sve dok politički moćnici ne počnu da drhte pred pravosuđem, ne može biti ni uređenog tržišta, ni kontinuirane efikasne borbe protiv korupcije, ni uspostavljanja kompetentne birokratije, ni departizacije države i javnih preduzeća.
Direktor međunarodne filozofske škole Felix Romuliana
Slobodan Divjak
objavljeno: 31.05.2012.
Pogledaj vesti o: Izbori
