Izvor: Politika, 26.Jun.2015, 11:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trčanje u mestu
U toku je javna rasprava o nacrtu Zakona o upravnom postupku (ZUP). Još jedna, ko zna koja, u nizu. Prethodnu smo vodili pre godinu i po, dve, da bi nakon njenog okončanja u decembru 2013. u proceduru Narodne skupštine ušao i formalni predlog Zakona o opštem upravnom postupku. Morao sam tada, kao poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, javno izraziti zabrinutost i zbog sadržine pojedinih odredaba koje se tiču prava na slobodan pristup informacijama i zbog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << načina na koji su se te odredbe našle u predlogu zakona.
Naime, odredbe predloga zakona su mogućnost uvida u spise, dakle pristup informacijama u posedu vlasti, uslovljavale obavezom dokazivanja „pravnog interesa” i organima vlasti omogućavale da od podnosioca zahteva traže da obrazloži taj interes.
Uslovljavanje pristupa informacijama u posedu vlasti u direktnoj je suprotnosti sa osnovnim načelima Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (ZSPIJZ). On sadrži zakonsku pretpostavku postojanja interesa i isključuje obavezu dokazivanja bilo kakvog posebnog interesa. Sasvim obrnuto, ZSPIJZ obavezuje organ vlasti da, ako smatra da prava javnosti treba ograničiti, dokaže postojanje interesa koji je pretežan u odnosu na interes javnosti da zna.
Predložene odredbe su, dakle, direktno suprotno čl. 20. st. 2 Ustava Republike Srbije podrazumevale znatno snižavanje ostvarenog nivoa ljudskih prava.
Zanimljivo je da su u prethodno objavljenom nacrtu ZUP-a, još u aprilu 2013, relevantne odredbe glasile: „Druga lica imaju prava na razgledanje spisa u skladu sa zakonom kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštita podataka o ličnosti.” Bile su, dakle, artikulisane na način koji ih nije dovodio u koliziju sa načelima ZSPIJZ. Od aprila do juna o nacrtu ZUP-a sprovedena je javna rasprava. Ni iz izveštaja o javnoj raspravi, ni na osnovu drugih dostupnih informacija nije poznato da je gore citirano rešenje bilo ko doveo u pitanje. U junu je ministarstvo organizovalo okrugli sto „Predstavljanje i diskusija o nacrtu ZUP-a”, na koji je poverenik posebno pozvan. Predstavnik poverenika je učestvovao u radu skupa, ali nije imao primedaba budući da su i tom prilikom rešenja u razmatranom nacrtu teksta bila prihvatljiva sa stanovišta načela ZSPIJZ. Na veb-sajtu Ministarstva pravde i državne uprave i na Portalu e-uprave nikad se nije nalazila drugačija verzija, već samo tekst nacrta čija sadržina jeste bila prihvatljiva sa stanovišta načela ZSPIJZ.
Ipak, u poslednji čas došlo je do „kopernikanskog” obrta. Razume se, bilo bi zanimljivo čuti – u skladu s kojim i čijim ocenama i stavovima? Ipak, nikad to nismo čuli.
Apelovao sam tada na vladu, skupštinu i zaštitnika građana da odgovarajućim amandmanom intervenišu u tekst predloga ZUP-a i navedene sporne odredbe zamene onim koje su konstantno, do poslednjeg trenutka, bile u nacrtu zakona. Zaštitnik građana je najavio da će podneti amandman kakav sam tražio, a odmah nakon toga i ministar pravde i državne uprave je izjavio da vlada razume i prihvata primedbu i da će shodno tome prihvatiti taj amandman.
Po svemu je izgledalo da je stvar apsolvirana na pravi način, jer bi prihvatanjem amandmana od strane vlade on postao sastavni deo zakona. Međutim, dogodilo se da je ubrzo Narodna skupština raspuštena i da su raspisani vanredni izbori. A nakon izbora, nova vlada, u skladu sa ustavnim običajem po kome se iz procedure povlače svi predlozi zakona koje je podnela prethodna vlada, povukla je predlog ZUP-a i nije ga, za razliku od nekih drugih, nikad vratila u proceduru.
I evo, posle godinu i po, dve, u toku je javna rasprava o nacrtu novog ZUP-a. Nacrt opet sadrži iste prevaziđene, rigidne odredbe koje mogućnost uvida u spise, dakle pristup informacijama u posedu vlasti, uslovljavaju obavezom dokazivanja „pravnog interesa” i ovlašćuju organe vlasti da od podnosioca zahteva zatraže da obrazloži taj interes.
Posle toliko potrošenog vremena, rasprava, argumenata, „razumevanja” i „prihvatanja”, moraću ponovno da pišem pisma ministarstvu, vladi, skupštini, zaštitniku građana. A to što neću morati mnogo da se trudim (biće dovoljno da promenim datum na onima iz decembra 2013), nije baš nimalo za utehu, naprotiv, mnogo pre je razlog za zabrinutost. Jer, „subjektivni” problem o kome sam pisao, samo je jedna od ilustracija objektivne činjenice da novi ZUP, koji nam je odavno potreban, „donosimo” kroz mandate već nekoliko vlada, već podugačak niz godina, na način koji umnogome asocira na trčanje u mestu.
*Poverenik za informacije od javnog značaja
