Izvor: S media, 15.Jul.2011, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija traži mrtvu Nadu Šakić! (VIDEO)
Za Nadom Šakić danas je raspisana međunarodna poternica zbog zločina tokom Drugog svetskog rata. Šakićeva se tereti da je maltretirala logorašice, tukla ih i šutirala, gazila po trudnicama i da je učestvovala u fizičkoj likvidaciji. Međutim, Nada Šakić je preminula u Hrvatskoj, gde je poslednjih godina živela pod drugim imenom.
Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen koji je danas izjavio da je Ministarstvo dalo saglasnost za raspisivanje poternice >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << za Nadom Šakić (85), naknadno je dobio informaciju da je ona preminula u Hrvatskoj, gde je poslednjih godina živela pod drugim imenom.
"Ministarstvo pravde Srbije još nije zvanično obavešteno o njenoj smrti, već je informaciju dobilo od predstavnika medija. Srbija će od Hrvatske zatražiti zvaničnu potvrdu te informacije i ako je to tačno, nama je žao što je izbegla pravdu i kaznu koju zaslužuje", rekao je Homen.
Interpol Srbije raspisao je danas međunarodnu poternicu za Šakićevom, zbog sumnje da je učestvovala u masovnom ubistvu Srba, Jevreja i Roma u koncetracionim logorima Stara Gradiška i Jasenovac tokom drugom svetskog rata,
Homen je ranije danas rekao da je Ministarstvo pravde dalo saglasnost za raspisivanje poternice za Šakićevom, jer se protiv nje u Srbiji vodi postupak od 1998. godine zbog sumnje da je izvršila krivično delo genocida.
Tužba zbog Srebrenice pred srpskim sudom
Dimitrijević: Suđenje Mladiću je suđenje Srbiji
Tadić: Srbija protiv rasne, verske i etničke netrpeljivost
Šakićeva, koja je bila udata za komandanta logora Jasenovac Dinka Šakića, tereti se da je zajedno sa ostalim ustaškim osobljem logora u Staroj Gradiški maltretirala logorašice, tukla i šutirala, gazila po trudnicama, kao i da je učestvovala u fizičkoj likvidaciji klanjem i gušenjem više hiljada logorašica.
Sumnja se da je naređivala da se logorašicama u Jasenovcu daje vrlo malo hrane i na taj je način posredno dolazilo do njihove prirodne smrti, kao i da je 21. aprila 1945. godine naredila je da se pobiju sve preostale ženske osobe, kao i deca.
Rođena je u Hrvatskoj u Livnu, ali ima argetinsko državljanstvo. Ona je polusestra ustaškog pukovnika Vjekoslava Luburića, šefa kancelarije Ustaške nadzorne službe, čija je nadležnost bila organizacija, upravljanje i obezbeđenje koncentracionih logora.
Dinka Šakića je 1998. godine Argentina izručila Hrvatskoj. Zbog odgovornosti za genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima, Dinko Šakić je osuđen na zatvorsku kaznu od 20 godina, za ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Kaznu je počeo da služi u najvećem hrvatskom zatvoru u Lepoglavi. Umro je 21. jula 2008. godine, u 87. godini, u zatvorskoj bolnici u Zagrebu.
Dinko Šakić je uhapšen u Argentini 1998. godine, a suđenje je počelo 1999. godine. Umro je u Zagrebu 2008. godine.
Ante Pavelić u Argentini krstio decu Dinka i Nade Šakić.
Posle oslobođenja Jugoslavije i poraza nacista poput mnogih visokih članova ustaške države, Šakić je pobegao u Argentinu pod imenom Ljubomir sa svojom suprugom Nadom.
Lično ubijao logoraše
Dinko Šakić je osuđen na 20 godina zatvora zbog zločina u logoru Jasenovac. U presudi mu je navedeno da je “propustio da sprečiti i kazni zločine”, kao i da je lično, hicima iz pištolja ubio četvoricu logoraša.
U presudi piše i da je naredio vešanje 22 zarobljenika.
Kaznu je služio u zatvoru u Lepoglavi, a već na proleće 2001. je prebačen u bolnicu u Svetošimunskoj zbog navodnih zdravstvenih problema.
Iste godine je procurela i vest da je u zatvoru pisao knjigu pod radnim nazivom “S Poglavnikom u Alpima 1946. godine”.
Neko vreme povlačio se zajedno s Pavelićem i njegovim najbližim saradnicima. U toj južnoameričkoj državi rodilo se njegovo troje dece a kum im je bio Ante Pavelić.
U Južnoj Americi je otvorio malu tekstilnu fabriku. Šakić se ubrzo uključio u tamošnji politički život i nakon pada Perona i on 1956. godine odlazi u Frankovu Španiju kod šuraka Luburića, ali se nakon samo tri godine ponovno vraća u Argentinu.
Jugoslavija ga nikada nije tražila, a nakon ponovnog povratka u Argentinu uglavnom se politički nije eksponirao.
Kako je pisao hrvatski “Jutarnji list”, Šakić se 1995. godine video na prijemu sa tadašnjim hrvatskim predsednikom Franjom Tuđmanom prilikom njegove posete Argentini. Tom prilikom je dao i intervju za zagrebački “Vjesnik”.
Lovci na odbegle nacističke zločince Centra Simon Vizental nakon toga su početkom 1998. godine, pod maskom novinara koji rade reportažu o prvenstvu sveta u nogometu (Argentina i Hrvatska tada su bile u istoj grupi), ušli u njegovu kuću i isprovocirali ga na razgovor o NDH.
Ubrzo nakon toga Šakića je uhapsila argentinska policija. Hrvatska je, pod pritiskom, tražila izručenje ovog ratnog zločinca, pa mu je i suđeno u Zagrebu.
(Tanjug)
