Izvor: Večernje novosti, 12.Jun.2015, 10:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slučaj Naser Orić: Čeka se zahtev Beograda
NASER Orić je u pritvoru u Švajcarskoj i tamo će ostati do okončanja procesa, ako Srbija u zakonskom roku podnese zahtev za izručenje, rekao je za "Novosti" portparol švajcarskog Federalnog biroa za pravosuđe Folko Gali. - Orić je odbio da bude izručen i u četvrtak su ga saslušale vlasti Javnog ministarstva konfederacije za Kanton Ženeve - istakao je Gali za naš list. Prema njegovim rečima, osoba protiv koje je raspisana poternica može pri hapšenju, po pojednostavljenoj proceduri, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << odmah da se izjasni da li želi da bude izručena ili ne, bez obzira na to da li je upućen zvaničan zahtev za izručenje. Orić je u četvrtak saslušan po zahtevu Federalnog biroa za pravosuđe. - Ako želi Orićevo izručenje, Srbija treba da podnese zvanični zahtev predviđen Evropskom konvencijom za ekstradiciju. Rok je 18 dana i u tom slučaju Orić će biti u pritvoru do donošenja konačne odluke da li će biti izručen - rekao je Gali. Rok za donošenje odluke o izručenju, inače, nije preciziran. Federalni biro pravde je u četvrtak izdao i saopštenje, u kom se ističe da je Orić uhapšen na osnovu poternice koju su vlasti Srbije raspisale 3. februara 2014. i da je osumnjičen da je od 1992. do 1995. godine vršio sa saborcima napade na srpska sela u regionu Srebrenice, s ciljem da ih isprazni od srpske populacije, zastrašivanjima, torturama i ubistvima. REZOLUCIJA EP O SREBRENICI PREDSEDNIŠTVO Evropskog parlamenta odlučilo je da se u dnevni red plenarnog zasedanja u julu uvrsti predlog rezolucije o Srebrenici, u kojoj se institucije EU pozivaju da učine sve da se takav zločin više nikad ne ponovi. Inicijator predloga je hrvatski poslanik Ivan Jakovčić, a odluka još nije formalna jer se zvanični dnevni red utvrđuje neposredno pre sednice, 7. jula. U Nacrtu rezolucije, u koji je Tanjug imao uvid, konstatuje se da je Vojska RS nakon zauzimanja Srebrenice streljala više od 8.000 muškaraca i dečaka, dok je oko 30.000 žena i dece proterano u akciji etničkog čišćenja. Predstavnice "Žena u crnom" okupile su se u četvrtak ispred Predsedništva Srbije, tražeći da se 11. jul proglasi za dan sećanja na žrtve genocida u Srebrenici. Zahtev za ekstradiciju, kako saznaju "Novosti", u četvrtak nije otišao iz Srbije, a kada će još je nepoznato. Redakcija "Novosti" obratila se Višem sudu u Beogradu iz kog nam je stigao pismeni odgovor: "U istražnom postupku koji je pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu pokrenut 9. decembra 2011. protiv okrivljenog Nasera Orića i drugih, zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništa, istražni sudija Odeljenja za ratne zločine doneo je 26. decembra 2013. rešenje kojim je prema okrivljenom određen pritvor. Istovremeno je doneo naredbu o izdavanju poternice koja je dostavljena nadležnom organu unutrašnjih poslova. Imajući u vidu nedostupnost okrivljenog organima Republike Srbije, istražni sudija je istog dana doneo i rešenje o prekidu istrage do njegovog pronalaska. Viši sud u Beogradu je 11. juna 2015. obavešten službenim putem od strane nadležnih organa o lišenju slobode okrivljenog Nasera Orića dana 10. juna 2015, na teritoriji Švajcarske." Orićev advokat Vasvija Vidović navela je, međutim, za sarajevske medije da je njen klijent uhapšen po poternici za koju je smatrala da je povučena, jer je BiH protestovala zbog nje u skladu sa konvencijom iz Dohe. Srbija je poternicu za Orićem raspisala 3. februara 2014, a već u martu bosanski mediji su preneli da su povučene poternice za Orićem, Hakijom Meholjićem i Amirom Mehmedovićem, ali i za generalom Manojlom Milovanovićem. I Ministarstvo bezbednosti BiH potvrdilo je u četvrtak kako u Interpolovoj bazi podataka nema Nasera Orića. Zato Orićev advokatski tim ne isključuje mogućnost da su švajcarske vlasti u ovom slučaju počinile "administrativnu grešku", propustivši da izbrišu poternicu iz sistema. Vidovićeva dodaje da je moguće i da su srpske vlasti posle protesta BiH i brisanja poternice, ponovo izdale poternicu što bi, prema njenom mišljenju, "bilo suprotno normalnoj diplomatskoj komunikaciji između država". Hapšenje bivšeg komandanta Armije BiH u Srebrenici izazvalo je nove podele u regionu. Dok jedni smatraju da je reč o politički motivisanom procesu, drugi to vide kao početak utvrđivanja istine o zločinima nad Srbima. Orić sa saborcima u KraviciDragica Lazarević izgubila je u Zalazju, na Petrovdan 1992, muža i dva brata. Tela su eksumirana tek pre dve godine, a ona ne očekuje da će Orić odgovarati: - Čula sam da je uhapšen, ali pustiće ga, živi bili pa videli. Politika, novac, potreba da se istorija i događaji u Srebrenici prikažu kao da su samo Srbi krivi, uticaće da bude pušten. Radu Cvjetinoviću ubili su na Petrovdan sestru. Tužilaštvo za ratne zločine Srbije Orića i saborce tereti upravo zbog tih zločina. - Sestra mi je bila u kući, ubili su je Naser i njegovi vojnici, kao i sve druge civile u Zalazju. Zarobili su desetak ljudi. Orić je u istražnom postupku tvrdio da ne zna za to, a posle 15 godina nađene su njihove kosti u masovnoj grobnici - govori Rado.Biografija Nasera Orića Dvadeset tri godine Brano Vučetić čeka pravdu. Četrnaestog decembra 1992. muslimanske jedinice ubile su mu brata i oca, a njega kao devetogodišnjaka odveli u srebrenički zatvor, gde je dva meseca zlostavljan. O zločinu u Podrinju pisao je Milivoje Ivanišević, a govorili su o tome i pisali i Bošnjaci koji su bili u Srebrenici. Ibran Mustafić u knjizi detaljno opisuje ubistva u Zalazju i drugim mestima. Zvanično Sarajevo ovo hapšenje osuđuje. Predsedavajući Saveta ministara BiH Denis Zvizdić navodi da će biti pružena sva potrebna pravna pomoć i zaštita kako bi Orić bio oslobođen i podseća da je on već oslobođen u Hagu, ali i da je skinut sa Interpolove poternice. - Simptomatično je da se hapšenje po nalogu Srbije desilo u vreme kada Velika Britanija aktivno radi na pripremi rezolucije o Srebrenici - rekao je Zvizdić. U međuvremenu, o Naseru Oriću su isplivali zanimljivi detalji, pa i da je dugo bio pod prismotrom Sektora AID, odnosno sarajevske Državne bezbednosti, i to u vreme kada su ga slavili kao navodnog muslimanskog junaka. Specijalna operativna akcija zvala se "Guber". Tako, u depeši broj 70 od 30. januara 1996, načelnik Sektora AID u Tuzli, Pašaga Mešić, pozivajući se na pouzdan izvor pod šifrom "Klin", piše da je registrovan kontakt Orića (vodi se kao "A-101"), i Hariza Kozulića iz Australije, predsednika Islamske stranke spasa. Orić je informisao Kozulića da je "dobio onaj papir" iz kojeg "vidi sve ono", s tim da insistira na direktnom kontaktu u BiH i na davanju konkretnih zadataka. Orić je u Srebrenici imao, kako je svedočio general Rasim Delić, komandant Armije BiH, "više naoružanja nego što je čitava Armija BiH imala 1993. godine". Ovo piše u stenogramu sa sednice Predsedništva BiH do kog je došao naš list.
Nastavak na Večernje novosti...
