Izvor: Politika, 05.Jun.2011, 23:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravila ćirilične igre
Cilj domena sa slovima Vuka Karadžića nije novčana zarada, već prilika da se ćirilica ustoliči kao kompjutersko pismo i opstane u kompjuterskoj eri
Za koji mesec, proradiće novi internet prostor –ćirilični domen – u kojem ćemo moći da otvaramo sajtove na našem pismu. Prva dva sajta sa prefiksom .srb postoje od sredine maja (poput rnids.srb), kada je Ajkan (ICANN – organizacija koja rukovodi dodelom domena na svetskom nivou) stvorio tehničke mogućnosti. Puštanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u rad ćiriličnog domena očekuje se na jesen.
Krajem 29. maja, skupština Registra nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS – nadležno telo za registrovanje srpskih domena) usvojila je pravilnik po kome će funkcionisati ćirilični domen .srb. Preostalo je još nekoliko koraka, poput pripreme cenovnika, i voz kreće. A da biste se ukrcali na njega, morate da znate gde da kupite kartu.
Do sada u „latiničnom” (ispravnije, ASCII) domenu ima 66.000 registrovanih sajtova, pa je sasvim očekivano da je RNIDS morao posebno da pripazi i osigura već postojeće klijente. I nisu tu u pitanju „novčani” razlozi, već ima još nešto važnije: na primer, ako bi neko drugi osim „Sveta kompjutera” (koji trenutno ima sajt na adresi sk.rs) otvorio sk.srb, najverovatnije bi korisnike naveo na pogrešan put. Štaviše, ukoliko bi neko osim „Koka-Kole” otvorio kokakola.srb, najverovatnije bi završio na višednevnoj ekskurziji po sudu u Strazburu zbog povrede trejdmarka.
Zbog svega ovoga, RNIDS je predvideo probnu vožnju za tih 66.000 sajtova, koja će trajati u prvih šest meseci „od pokretanja voza”. Svaki sajt kao kartu za tu vožnju dobija transliterovanog parnjaka – sajt u ćiriličnom domenu sa istim imenom (kada se iz latinice prevede u ćirilicu slovo po slovo). Jasnije: svaki vlasnik sajta iz „latiničnog” domena dobiće listu predloga za ime sajta na ćirilici, pri čemu vlasnik izabira jedan. Na primer, za pomenuti sajt sk.rs dobićemo listu sa dva predloga – sk.srb i šk.srb. Dakle, sve moguće kombinacije u transliteraciji.
U toku tih šest meseci, vlasnik sajta može kad poželi da napravi izbor iz te liste. Sve kombinacije ga čekaju do isteka tog perioda, a posle se prelazi na slobodnu registraciju domena (kakva je trenutno kod .rs domena) koju bi najlakše opisali rečima „ko pre devojci...”
Kako mi nemamo zakon o transkripciji (pisanje reči po izgovoru na izvornom jeziku), kao što ga ima Bugarska na primer, poseban problem su predstavljala imena sajtova koja sadrže strana slova (q, w, x, y), a koja su po procenama oko 40 odsto od pomenutih 66.000. Ta slova se ne mogu prevesti u ćirilična bez transkripcije koja ne postoji, pa je RNIDS pribegao interesantnom kombinovanom rešenju. Dao je niz od tri srpska slova u zamenu za strano (slovo „x” prelazi u „šćnj”), što celokupno ime sajta čini besmislenim (na primer, qvoucher.rs bi bio preveden u ljćnjoucher.srb). Vlasnik gotovo sigurno neće biti zadovoljan, ali mu stoji na raspolaganju da sam izvrši transkripciju svog imena i registruje adekvatno ime u okviru „latiničnog” .rs domena – kuvaucer.rs pa će automatski dobiti u listi predloga onaj pravi – kuvaučer.srb. Time je zaokružen deo oko zaštite prava postojećih vlasnika sajtova u „latiničnom” domenu.
Nakon šest meseci probne vožnje, kreće se u pravo otvaranje kroz slobodnu registraciju domena, kada će presudan faktor za kupca biti cena.
U okruženju gde ćirilicu srećemo samo na jednoj od televizija sa nacionalnim frekvencijama, čini se da je ćirilični domen osuđen na propast. Svestan ove činjenice, RNIDS priprema izuzetno povoljne cene za registraciju sajta u ćiriličnom domenu. Vrlo verovatno je da će pobediti mišljenje da bi za postojeće vlasnike latiničnih sajtova ćirilični domen bio poklon, dok bi se u periodu slobodne registracije veoma simbolično naplaćivali ovakvi domeni. Kako god da bude, treba naglasiti da cilj ovog domena i za RNIDS nije novčana zarada, već da se ćirilica ustoliči kao kompjutersko pismo i opstane u kompjuterskoj eri.
*Autor je glavni i odgovorni urednik „Sveta kompjutera”
Dušan Stojičević
objavljeno: 06.06.2011.
