Izvor: Politika, 09.Mar.2012, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privatni investitori podržali Grčku
Istorijski sporazum o razmeni obveznica prihvatilo 85,8 odsto „dobrovoljaca” među privatnim investitorima
Od našeg dopisnika
Atina – Grčka je dobila još jednu važnu bitku na dramatičnom putu spasavanja od bankrota – 85,8 odsto privatnih investitora prihvatilo je sporazum o dobrovoljnom otpisu 105 milijardi duga kroz zamenu starih državnih obveznica za nove obveznica manje vrednosti.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
„Reč je o velikom koraku na putu stabilizacije! Grčka ima istorijsku šansu da učini značajne promene i iskoristi dobijenu priliku pre svega za stabilizaciju i konsolidaciju”, poručio je nemački ministar finansija Volfgang Šojble.
Rok za dobrovoljno učešće u programu otpisa polovine od nominalne vrednosti grčkih obveznica koje su u posedu privatnih investitora istekao je u četvrtak u ponoć. Vlada je zvanično saopštila da je podršku za restrukturisanje duga iskazalo 85,8 odsto privatnih investitora, dok je za uspešan završetak cele transakcije koja je uslov za dobijanje evropskog kredita i izbegavanje bankrota bilo potrebno 75 procenata.
Na ovaj način vlasnici grčkih državnih obligacija gube 74 posto njihove vrednosti i grčki dug se smanjuje za 105 milijardi evra. Banke, osiguravajuća društva i investitori dobijaju obveznice sa rokom od 11 do 30 godina i kamatom od 3,65 odsto, čime je nominalna vrednost hartija od vrednosti u trenutku zamene smanjena za 53,5 odsto.
Ministar finansija Evangelos Venizelos je sporazum nazvao istorijskim danom za Grčku i izrazio zahvalnost kreditorima za podršku, kako je rekao, „ambicioznom programu reformi, njihovoj spremnosti da podele teret žrtava koje podnosi grčki narod na putu spasavanja iz dužničke krize”.
„Grčka će nastaviti težak ali odgovoran put koji je izabrala, učiniće sve da ispoštuje neophodne izmene u budžetskoj politici, da sprovede strukturalne reforme, da ispuni sva obećanja koja je dala kako bi stvorila uslove za stabilizaciju”, rekao je posle objave rezultata Venizelos.
Domaći i strani mediji koji sa interesovanjem prate razvoj situacije izražavaju optimizam, sporazum nazivaju „istorijskim projektom”, „velikom šansom za Atinu” i, kako piše „Fajnenšel tajms”, smatraju ga „najvećim restrukturisanjem duga u istoriji”.
S obzirom na to da evrozona insistira na celih 95 odsto „dobrovoljnog” učešća, grčka vlada je odlučila da za one koji još razmišljaju rok produži do 23 marta. Osim toga, čeka se i na odluku onih koji raspolažu obveznicama emitovanim po zakonima drugih država za koje je krajnji rok 11. april.
Sedam grčkih penzionih fondova, koji raspolažu obveznicama u vrednosti od tri milijarde evra, među onima su koji potpadaju pod grčko zakonodavstvo a odbili su da se dobrovoljno pridruže otpisu duga.
Prema utvrđenom planu, zamena obveznica koje podležu grčkom zakonodavstvu biće izvršena 12. marta, a već 14. marta Evrogrupa bi trebalo da održi zaključni sastanak vezan za dodelu Grčkoj kredita od 130 milijardi evra. Preciznije, 20. marta bi na grčki račun trebalo da „legne” prvi kredit iz koga se odmah pokriva 14,5 milijardi dospelog duga, a 40 milijardi koriste za rekapitalizaciju grčkih banaka. Već 11. aprila trebalo bi da se izvrši zamena obveznica koje podležu stranom zakonodavstvu.
Međutim, bez obzira na uspešan završetak pregovora sa privatnim kreditorima, činjenica je da će to jedva rešiti fundamentalne ekonomske probleme Grčke. Finansijsko tržište će svakako pozitivno odreagovati kad Atina, od dobijenog kredita odmah uplati 14,5 milijardi na ime dospelih dugovanja jer će time mogućnost bankrota biti odložena. Ali, neke države i međunarodni instituti izražavaju sumnju de će ovaj, drugi po redu kredit, Grčkoj biti dovoljan da se izvuče iz duga i definitivno oslobodi latentne pretnje od bankrota.
Ekonomska situacija ostaje vrlo teška, a najnoviji pokazatelji govore da je nezaposlenost već dostigla istorijsku vrednost od 21 odsto, odnosno više od milion nezaposlenih, što je duplo od standarda EU i 41 odsto više nego prošle godine. Zabrinjava činjenica da je procenat nezaposlenosti među mladima dostigao 51 procenat.
Grčka statistička agencija upozorava da će nezaposlenost porasti do 25 odsto, što u kombinaciji sa bitno smanjenim ličnim dohotkom, minimalcem koji je sa 750 smanjen na 580 evra, sa cenama koje rastu i koje su daleko više od evropskih, stvara „eksplozivnu mešavinu” sa nepredvidivim socijalnim posledicama.
Jasmina Pavlović-Stamenić
objavljeno: 10.03.2012
