Izvor: B92, 29.Jun.2010, 16:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako da lako sprečite kijanje?
Alergije su neprijatne, dugotrajne i hronične, ali se uz preventivu, a pre svega uz dobru saradnju pacijenta i terapeuta može postići zajednički cilj – normalan život uz kontrolu bolesti.
Izvor – LISA
Image: Yaron Jeroen van Oostrom / FreeDigitalPhotos.net
Jedan vek nakon što je Fon Pirket uveo kovanicu alergija (grčki: „drugačija reakcija"), suočeni smo sa pravom epidemijom ovih bolesti. Osnov za njihov razvoj je nasledna >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sklonost ka povećanom stvaranju takozvanog imunoglobulina E (atopija). To su antitela koja u reakciji sa alergenima iz spoljašnje sredine pokreću niz složenih imunoloških procesa i dovode do ispoljavanja bolesti. Osim genetski uslovljene sklonosti i alergena, niz drugih faktora spoljašnje sredine utiče na tok bolesti (aerozagađenje, pušenje, način ishrane, infekcije, psihološki faktori, lekovi...)
Postoji veliki broj bolesti uz koje se dodaje pridev alergijski. Iako često različite po organu ili tkivu koje je zahvaćeno, one u svojoj osnovi imaju skoro identične mehanizme, pa se popularno kaže da je alergija jedna bolest sa više lica. U različitim delovima sveta učestalost alergijskih oboljenja je različita, ali je njihov porast zabeležen u svim regionima. Alergijske bolesti koje se manifestuju na disajnim putevima su najčešće, pa samim tim imaju najveći medicinski i opštezdravstveni značaj, a to su astma i alergijski rinitis.
Manifestacija bolesti
Alergije se mogu manifestovati:
1. na koži: atopijski dermatitis, dečji ekcem, urtikarija (koprivnjača);
2. na digestivnom traktu: grčevi, proliv, bolovi;
3. mogu dati sistemske, nekad po život opasne reakcije: anafilaksa.
Najveći broj alergijskih bolesti ispolji se već u dečjem uzrastu, pa je njihovo rano prepoznavanje i pravilno tretiranje od velikog značaja za dobru kontrolu bolesti i prevenciju komplikacija. Klinička slika oboljenja najčešće je tipična, tako da ona uputi na dijagnozu. U podrobnom razgovoru sa roditeljima, lekar će utvrditi prirodu simptoma, mesto i način nastajanja i eventualnu povezanost sa izlaganjem određenim supstancama iz okoline. Da bi se potvrdila dijagnoza, najčešće se rade takozvane kožne probe, jednostavna a pouzdana metoda (metoda uboda), koja je pouzdanošću i malom cenom iz rutinske prakse potisla sve sofisticiranije analize. Retko postoji potreba za određivanjem takozvanih specifičnih imunoglobulina iz klase E. Terapija alergijskih bolesti je dugotrajna, specifična i mora se prilagoditi svakom individualnom slučaju.
Pomoć medikamenata
U osnovi postoje dve vrste lekova: lekovi koji suzbijaju već manifestovane simptome i lekovi koji preventivno deluju da se simptomi ne ispolje. Naravno da akcenat treba staviti na drugu grupu lekova od kojih neki svojim delovanjem protiv alergijske upale mogu i da promene tok bolesti. U nekim slučajevima se može sprovesti i takozvana hiposenzibilitacija (specifična imunoterapija), kada dugotrajnim unošenjem malih količina alergena organizam stiče toleranciju na njega. Nažalost, samo manji broj obolelih može uspešno da se tretira na ovaj način. Postoji niz novih načina lečenja alergijskih bolesti koji su u fazi kliničkog ispitivanja, tako da u skoroj budućnosti možemo očekivati još bolji uspeh u njihovom lečenju i kontroli. Alergeni do organizma dospevaju raznim putevima, preko kože, disanjem, preko digestivnog sistema, krvi... Za najveći broj alergijskih bolesti najznačajniji su inhalacioni alergeni, oni koji do organizma dospevaju putem organa za disanje. Najvažniji od njih su alergeni kućne prašine, poleni, alergeni poreklom od dlake životinja, insekata, glodara, buđi...
Neophodna zaštita
Najveći značaj svakako ima kućna prašina, koja predstavlja kompleksan i heterogen alergen. Glavni sastojak ovog alergena su grinje. One se hrane deskvamiranim ljudskim epitelom (perut). Osim peruti, za razvoj grinja neophodna je i visoka vlažnost i temperatura vazduha između 20 i 30˚ C, tako da su savremeni stanovi idealno stanište za grinje. Osim dovoljno hrane i povoljnih uslova, u stanovima se nalazi i mebliran nameštaj, tepisi, zavese, što im sve pruža idealno stanište. Same grinje nisu alergeni već njihovi produkti koji se nalaze u fecesu. On se nalazi u obliku malih sluzavih kuglica koje se lepe za vlakna tepiha, nameštaj, posteljinu... Odatle se lako, prilikom mehaničkog pomeranja, oslobađaju i dospevaju u disajne puteve. U našim klimatskim uslovima količina grinja varira u zavisnosti od godišnjeg doba. Period od maja do septembra pruža idealne uslove za njihovo razmnožavanje.
MAGAZIN LISA U NOVOM BROJU DONOSI:
Ivana Mihić: Iz pisanja crpim dodatnu životnu snagu
Iskrena priča: Ljubav sa letovanja u Pefkohoriju
Preplanuo ten: Da, ali ne po cenu zdravlja
Ispovest: Kako sam izlečila sina
Kako da pobedite letnje alergije
+ dodatak: LETNJE POSTASTICE
