Izvor: B92, 06.Okt.2011, 07:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grci "pronašli" 1,5 mlrd. evra?
Atina -- Iako svež novac i kredite od svojih partnera ne mogu da očekuju do novembra, Grci stečaj države ipak mogu da otlože, jer su "otkrili" još 1,5 milijardi evra.
Grci su sve iznenadili, a možda najviše sebe same.
Nakon što se nedeljama pričalo da Grčkoj već sredinom oktobra preti stečaj i nakon što je šef evrozone Žan-Klod Junker rekao da vlada u Atini na nove kredite mora da čeka do novembra, na opšte iznenađenje iz Grčke se nije čuo krik i poziv upomoć.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
O stečaju Grčke kao da sada nema ni govora, pa se svi pitaju, kako i zašto odjednom. Kako jedna zemlja koja je gotovo bankrotirala sada ima novca?
Evropska unija je najavila da će odložiti isplatu daljih kredita Grčkoj, jer Trojci treba više vremena za preispitivanje grčkih napora štednje i reforme. Možda u svim tim ispitivanjima i proveravanjima otkriju još nekoliko skrivenih ili zaboravljenih milijardi evra, navodi Dojče vele.
Niko to zapravo tačno ne zna, a ostaje i otvoreno pitanje je li to dobro ili loše. Iz vladinih krugova u Atini proširila se vest da su se pojavile poslednje novčane rezerve od 1,5 milijarda evra. Novac navodno potiče iz fonda za stabilizaciju banaka koji je osnovan još 2008.godine.
Jesu li na kraju Grci spomenute rezerve sami otkrili ili su im u tome pomogli saradnici takozvane Trojke, predstavnici Evropske komisije, Evropske centralne banke i MMF-a koji proveravaju sve što je preduzela Grčka u pogledu mera štednje i konsolidacije svog budžeta, ni to nije poznato.
Papandreu: Grčka nije Indija
Inspektori MMF-a, EU i Centralne evropske banke verovatno će predložiti aktiviranje vitalne tranše pomoći Grčkoj, ali Atina prvo mora da učini više kako bi međunarodne kreditore uverila da može da sprovede reforme – u teškim vremenima kada je zemlja ponovo paralisana generalnim štrajkom.
Bez ove pomoći od osam milijardi evra, Atina bi već početkom narednog meseca mogla da ostane bez gotovine neophodne za isplatu plata i penzija, što bi vodilo bankrotu koji bi zonu evra uveo u još dublju krizu.
Vlada nema manevarski prostor
Bez obziru na rastući stepen nezadovoljstva nacije, vlada Jorgosa Papandreua nema manevarski prostor i mora da sprovodi obećane reforme. Ministar finansija Evangelos Venizelos poručuje berzanskim spekulantima da Grčka neće bankrotirati i da ima novca do sredine novembra. On sunarodnike razuverava da bi mogle biti uvedene nove mere štednje. "Sve dok postoji saradnja građana, mehanizam može da funkcioniše", kaže Venozelos.
Problem je što se Grci ne mire sa oštrim merama štednje koju očekuju međunarodni kreditori, pa je zemlja juče ponovo bila u opštoj blokadi, dok je na atinskom trgu Sintagma došlo do sukoba demonstranata i policije.
Grci upozoravaju vladu da su građani, kako kažu organizatori iz dva najveća radnička sindikata, dovedeni na rub siromaštva. Smanjivanje plata u državnom sektoru i za 60 odsto, nivelisanje ličnih dohodaka i penzija, program otpuštanja desetine hiljada ljudi,novi porezi i poskupljenja,sve je to samo deo mera štednje na koje je vlada pristala pod pritiskom evropskih kreditora. Takvo činjenično stanje Grci ne žele da prihvate.
Grke pored poreza na nekretnine, koji treba namiriti do kraja godine, svakodnevno sačekuju nova poskupljenja. Tako će struja za domaćinstva porasti za 30 odsto, dok je poskupljenje lož-ulja još uvek neizvesno.
"Ne možemo mirno da sedimo i gledamo kako se uvode nove antinarodne mere, a projekt novog budžeta jasno ukazuje da će ih biti", kaže Ilijas Ilijupulos, generalni sekretar Sindikata radnika državnog sektora.
On navodi da "ne možemo da se pomirimo sa činjenicom da će se do kraja godine 30.000 radnika naći u ’rezervi’ na godinu dana i sa 60 odsto plate. Jasno je da će svi oni na kraju dobiti otkaz. Zato smo na ulicama da pokažemo vladi koliko smo uznemireni i zabrinuti za sudbinu radnika”.
Jedan od povoda štrajka jeste i zahtev „trojke” da se ukine ranije potpisan nacionalni kolektivni ugovor, što bi dalo prostora da se minimalni lični dohodak snizi ispod zagarantovanih 750 evra. Ministar rada je odbio da da konkretan odgovor pravdajući se da bi takva odluka bila ravna bombi jer bi izazvala nekontrolisano nacionalno nezadovoljstvo.
"Mi nismo Indija i nikada to nećemo biti", navodno je bila prva reakcija premijera Jorgosa Papandreua kada je čuo najnoviji zahtev "trojke”.
