Izvor: B92, 09.Feb.2011, 02:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Subvencije srpski perpetuum mobile
Novi Sad -- Evro koji država izdvoji iz budžeta za subvencije investitorima za otvaranje novih radnih mesta multiplikuje se u osam evra budžetskih prihoda, tvrde u vlasti.
Čak i ako se ostave po strani kritike da se subvencije dele po stranačkom ključu, otvara se pitanje svrsishodnosti ovakvog trošenja para budžetskih korisnika.
Da li je Vlada Srbije zaista smislila alhemijsku formulu kojom se jedan evro pretvara u osam evra, ako već ne možemo od olova napraviti zlato?
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Ekonomista Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište iz Beograda ironično primećuje da je "ministar ekonomije Mlađan Dinkić otkrio perpetuum mobile”. "Uložiš jedan evro, dobiješ osam. Jedina je nepoznanica zašto se takva praksa ne smatra poželjnom opcijom u razvijenom svetu". pita se Stevanović.
Improvizacije umesto sistemskih mera
Ekonomisti i privrednici često ukazuju na to da se investitori i realna nova radna mesta mogu privući samo stvaranjem ambijenta povoljnog za ulagnja, što pre svega podrazumeva funkcionisanje pravne države. "Ovakvi programi podgrevaju iluziju da su moguća dovitljiva rešenja, što slabi potenciju potreba za strukturnim reformama i odlaže odgovor na pitanje zbog čega je Srbija na 98. mestu u svetu po atraktivnosti privrednog ambijenta za poslovanje", objašnjava predsednik Udruženja tekstilaca Milan Knežević.
Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević ukazuje na to da bi nas, da je plaćanje investitorima dobra ideja, u tome već odavno pretekla Kina koja ima i više nego velike rezerve za takve projekte.
Dinkić navodi da je država Srbija od 2006. naovamo s oko 85 miliona evra podsticajnih sredstava subvencionisala 151 investicioni projekat, čija je izgradnja omogućila otvaranje 22.800 novih radnih mesta. Ukupna vrednost svih tih projekata je 700 miliona evra, a država je otvaranje svakog novog radnog mesta u njima podstakla s u proseku 3.400 evra.
Ministarstvo ekonomije nije jedino u Srbiji koje na ovaj način subvencioniše otvaranje novih radnih mesta, već se dugo godina na sličan način troše i pare iz vojvođanskog budžeta.
Ipak, ukoliko je ovakva ekonomska alhemija zaista ostvariva i ako je problem nezaposlenosti i privrednog rasta stvarno moguće rešiti tako jednostavno, otvara se pitanje zašto velike svetske ekonomije, koje i same trenutno kubure s visokim stopama nezaposlenosti, jednostavno ne primene ovaj srpski recept.
"Hajde da pretpostavimo da naša vlada zna nešto što drugi ne znaju – jer nije nam prvi put da čujemo takve skromne samoocene. Ali, zašto onda stati na tri milijarde dinara, koliko je za subvencije izdvojeno u budžetu? Zašto ne uložiti 300 milijardi? Pa vredi se i zadužiti ako se pare vraćaju tako dobro. Biće posla za sve i para u budžetu i privreda će da cveta", navodi Stevanović.
Kovačević navodi da nuđenjem subvencija zapravo investitorima šaljemo poruku da ovde postoji loša poslovna klima za ulaganja. "Da je rešenje u zapošljavanju plaćanjem iz budžeta, nismo morali ni smanjivati broj zaposlenih u državnoj upravi", ukazuje Kovačević.
Stevanović objašnjava da je jedini perpetuum mobile to što Vlada zapravo uzima od mnogobrojnih koje niko ne vidi, odnosno od svih poreskih obveznika, da bi dala i slikala se s malobrojnima koji su vrlo vidljivi i probala da pokupi nešto glasova, dok Kovačević podseća na staru izreku po kojoj je "lako tuđom rukom koprivu lupati”.
"Ceh u kafani, jednostavno, ne plaća onaj ko je mnogo jeo i pio", zaključuje Stevanović.
Pogledaj vesti o: Formula 1
