Izvor: Politika, 18.Sep.2012, 12:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Devojčice sve češće u ulozi zlostavljača
Slučaj u Negotinu, kada su dve devojke maltretirale i ošišale treću, mlađu drugaricu, pokazuje da deca treba da imaju kontrolu kad su na društvenoj mreži
Svađa koja je počela na „Fejsbuku”, a završila se kidnapovanjem trinaestogodišnje devojčice iz Negotina koju su zlostavljale, a potom i do glave ošišale njene nekoliko godina starije drugarice, na drastičan način skrenula je pažnju javnosti na važnost društvenih mreža u životu tinejdžera. Epilog ove drame >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je takav da se dve devojčice nalaze u policijskom, a jedna u kućnom „pritvoru” iz koga planira da izađe kada joj poraste kosa. Stručnjaci koji se bave psihologijom tinejdžera kažu da (i) jedna pogrešna reč na „Fejsbuku” može da izazove drastičnu presudu „Fejsbuk porote”.
Spomena Milačić, školski psiholog u tehničkoj školi GSP i izvršni direktor udruženja građana „Luneta” objašnjava da su mogućnosti nesporazuma na „Fejsbuku” mnogo veće nego u živoj ili telefonskoj komunikaciji, jer na društvenoj mreži ne možemo da čujemo emotivni ton kojim nam se osoba obraća.
„Drugi problem je u tome što komunikacija na ’Fejsbuku’ nije lična već je javna: vide je svi drugari na socijalnoj mreži. Čak i kada se dve osobe dopisuju to nikada nije jedan na jedan razgovor – to je uvek dijalog za publiku, jer obe osobe imaju svest o tome da drugi čitaju ono što one pišu. A ti drugi su njihovi vršnjaci, a adolescenti su veoma osetljivi na sve kritike koje dobijaju od svojih drugara, jer su i sami emotivno ranjivi”, objašnjava ovaj psiholog.
Međutim, osim brutalnosti samog čina, javnost je bila zaprepašćena činjenicom da su se u ulozi zlostavljača našle – devojčice. Naša sagovornica objašnjava da devojčice polako izlaze iz svojih tradicionih rodnih uloga i sve češće preuzimaju agresivne obrasce ponašanja – o tome svedoči i činjenica da se devojčice maskirane trenerkama sa kapuljačama i ogrnute zastavama sportskih klubova sve češće nalaze u navijačkim grupama.
Tamara Lukšić-Orlandić, zamenica zaštitnika građana za prava deteta, kaže da incident koji se dogodio u Negotinu predstavlja još jednu potvrdu teze da se deca sve manje druže i pričaju uživo, a sve više komuniciraju preko društvenih mreža.
„Nažalost, u virtuelnom svetu lakše se izgovaraju teške reči, odnosno ponekad se kaže ono što ne sme da se izgovori uživo i naivno se misli da te reči nemaju istu emotivnu jačinu kao one koje su izgovorene oči u oči, što naravno nije tačno”, ističe naša sagovornica.
Tamara Lukšić-Orlandić podseća da su ne tako davno deca svoja razmišljanja o drugarima i svetu koji ih okružuje zapisivala u leksikone, i da se i tada nisu ustezala da o svojim drugarima ponekad napišu ružne stvari, ali to su bili izuzeci. Na pitanje – kako komentariše podatak da smo po broju korisnika „Fejsbuka” prva zemlja u regionu, ona kaže da deca jednostavno moraju da „ižive” svoju potrebu da se „izigraju” sa najnovijom virtuelnom igračkom.
„Ne možemo zaustaviti tehnološki razvoj, ali se deci mora ograničiti vreme koje provode na društvenim mrežama i na internetu. Međutim, sa decom se mora razgovarati o tome šta ih muči, kakve probleme imaju sa vršnjacima i da li su u stanju sami da ih reše. Nema nikakve sumnje da su dve devojčice koje su počinile nasilje – krivično odgovorne, ali meni kao zaštitniku građana izuzetno je žao što u našem zakonodavstvu nije zaživeo sistem alternativnih sankcija kao što su vaspitni nalozi, kojima bi se postigao dvostruki cilj – i kažnjavanje nasilnika i preventivni rad u interesu žrtve i društva u celini.
Mislim da dete uzrasta krivične odgovornosti ne treba da se kažnjava već treba da mu se pomaže – kad god je to moguće i da se u to uključi obrazovni sistem kao i sistem socijalne zaštite. Ove devojčice su već obeležene kao zlostavljačice – zato bi trebalo da dobiju takvu vrstu sankcije koja bi istovremeno bila i otrežnjujuća i pedagoška”, ocenjuje Tamara Lukšić-Orlandić.
Katarina Đorđević
objavljeno: 18.09.2012.
Pogledaj vesti o: Facebook
