Izvor: Story, 07.Nov.2015, 22:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stefana Veljković: Srećni smo i volimo se
Srpska odbojkašica koja je sa reprezentacijom osvojila bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu, Stefana Veljković opisuje zbog čega je atipična devojka i priznaje da odlično funkcioniše sa svojim izabranikom
Stefana Veljković, foto: Nebojša Mandić, Miljana Vuković
Na nedavno završenom Evropskom prvenstvu za odbojkašice održanom u Holandiji i Belgiji, srpske reprezentativke u čijim >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << redovima je i Stefana Veljković (25) osvojile su bronzanu medalju. Tako su sjajem bronze krunisale jednu od najuspešnijih sezona u istoriji nacionalne ženske odbojke, s obzirom na to da su se tokom ove sezone domogle i srebra na Svetskom kupu, trećeg mesta na Evropskim igrama u Bakuu i obezbedile plasman na Olimpijske igre u Rio de Žaneiru naredne godine.
- Ova sezona je bila jedna od najuspešnijih od kako sam u reprezentaciji. Mogu slobodno da kažem da nikada bolja atmosfera u ekipi nije bila i da smo mnogo dobro funkcionisale. Veoma sam zadovoljna, iskreno. Imale smo zapažene rezultate i ranije, ali je nekako ova godina bila najlepša za našu reprezentaciju - odlučno govori za Story srednja blokerka, koja je iskočila u prvi plan tokom radovanja naših odbojkašica po povratku iz hale, gde su u borbi za bronzano odličje savladale Turkinje. Novinari redakcije Sportnetwork, koji su sa odbojkašicama boravili u Holandiji i Belgiji, preneli su vest o tome kako je vlasnica nacionalnog dresa sa brojem 11, tokom radovanja u autobusu, numeru Cece Ražnatović Ime i prezime prepevala na svoj način stihovima: A onda si se ti pojavio, kao da si Radulja... Aludirala je na svog dečka, košarkaškog reprezentativca i prvotimca Panatinaikosa Miroslava Raduljicu, a i mi smo je pitali za komentar.
- Jedino što o tome mogu da kažem jeste da Miroslav i ja zaista super funkcionišemo, u suprotnom naravno ne bismo bili zajedno. Podržavamo se i volimo. To da li sam ja preradila neku pesmu zbog njega, jesam li mu namignula tokom utakmice, da li je on meni posvetio srce, zaista nije važno. Možda to ljudima jeste najzanimljivije, ali meni stvarno nije. Super nam je i srećni smo, to je sve - poručuje ona.
A nije ni čudo što su popularna Stefi i košarkaški gorostas, ljubitelj bajkerske estetike, rok muzike i dela Stivena Kinga, pronašli zajednički jezik. Zgodna crnka sa krupnim očima je šaljivdžija, druželjubiva je i rečju, drugačija.
- Ranije sam bila zatvorenija i teška sama sebi. Sada je to drugačije. Sada sve mogu i da kažem i da pokažem. I ako mi je nešto tužno, da pustim suzu. Ništa od toga mi sada nije strano. Osećam da sam se otvorila - opisuje i osvrće se na svoja interesovanja mimo odbojkaškog terena.
- Za vreme školskih dana, interesovala me je geografija. Kasnije sam shvatila da bih volela da radim u NASA-i. Volim da čitam knjige koje recimo nisu tipične za žensku publiku. Privlači me sve ono što nije komercijalno i popularno u datom trenutku. Takođe, otvorena sam prema tome da upoznajem nove ljude i njihove kulture i način razmišljanja - tvrdi ona.
Rođena je u Jagodini, a trenutno igra za poljskog šampiona Hemik Polis, sa kojim je prethodne nedelje osvojila Superkup te zemlje.
- Ovde dosta ljudi prati sport kojim se bavim. Putuje se malo više, ali Bože moj, na to sam navikla. I ume da bude veoma hladno, to je ono što mi najviše smeta - ističe sportiskinja visoka 190 centimetara i dodaje kako je njena obećana zemlja Italija, u kojoj je živela i trenirala pre odlaska u Poljsku.
Piše: Stefan Tošović
.jpg)
