Izvor: Politika, 25.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Znanje kao dobar začin
– Kao što se Evropska unija u utakmici na svetskoj pijaci, znanjem koje ugrađuje u svoje proizvode, bori protiv američke tehnologije i jeftine radne snage sa Dalekog istoka, tako bi i Srbija trebalo da snaži svoju konkurentsku poziciju – stalnim investiranjem u znanje – i privrednika, i državnih činovnika, i tranzicionih gubitnika, onih sa biroa za zapošljavanje. Umesto da se žale da za njih nema posla i čekaju na besplatne akcije, država bi mogla da ih besplatnim kursevima, recimo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jezika ili kompjutera, stimuliše da nađu svoje mesto u novoj ekonomiji. A ako to ne prihvataju ili ne savladaju veštine u predviđenom roku, da ih briše sa evidencije nezaposlenih.
Ovako razmišlja Toplica Spasojević, predsednik Udruženja korporativnih direktora Srbije i predsednik ITM grupe.
Jer, naš spoljnotrgovinski deficit, po Spasojeviću, nije samo finansijski problem, već paradigma stanja naše privrede: ona nije izvozno orijentisana, jer nema ni dobre mašine, ni dobre kadrove, ni dobar koncept, ni dobar proizvod, ni dobar dizajn.
Zašto država, pita se, ne bi bila sponzor mladim kreativnim ljudima, koji bi svoje znanje i energiju ugradili u naše proizvode, kako bi lepše izgledali, bili bolje upakovani i imali bolju prođu na tržištu.
– Automobili su automobili, ali sa dozom začina koji mu daje znanje i dizajn, "ferari" je poseban.
Mnogo novog znanja biće nam, ukazuje Spasojević, potrebno da bismo privredu prilagodili zahtevima i standardima EU. Predlaže da se pri Ministarstvu ekonomije oforme posebna tela, koja bi pratila napredak u ovoj oblasti, ali i procenjivala prolaznost u realizaciji plana, ciljeva i zadataka postavljenih Nacionalnom strategijom privrednog razvoja.
– Analize pokazuju da su zemlje iz okruženja – članice i one koje imaju zakazani datum ulaska u EU, bolje od nas po svim tranzicionim pokazateljima. Potrebno je pratiti kako napredujemo u približavanju i dostizanju njihovog nivoa razvoja.
Spasojeviću posebno smeta što se odnos prema biznisu bitnije ne menja: za to su krivi, smatra, i političari, ali i mediji koji nisu "stvorili adekvatnu klimu uvažavanja i podrške onima koji investiraju, izlažući se raznim pritiscima i rizicima, i doprinose ne samo svojim kompanijama već i široj zajednici."
Političarima (vladi) zamera što se više bave politikom nego ekonomijom:
– Za razliku od nekih drugih zemalja u kojima je politika u funkciji ekonomije, u našoj zemlji to nije bilo slučaj i ne vidim da ima bitnijih pomaka. Čak i neki ljudi, koji bi u našoj diplomatskoj službi trebalo da se bave promocijom izvoza i podrškom našoj privredi, to ne čine.
-----------------------------------------------------------
Apel za zaštitu biznismena
- Privreda ništa ne traži od vlade, sem poštovanja zakona, propisa, stabilnosti i sigurnosti. Privreda, ili bar onaj deo privrede koji ja poznajem, ne želi populizam, ne želi demagogiju, ne želi da ima bilo kakve veze sa politikom. Želimo samo zaštitu od nekritičkog i nedokumentovanog napada posredstvom medija. Stoga bih sa ovog skupa, organizovanog u hramu javne reči i medijske sile, što "Politika" sigurno jeste kao nacionalna institucija, vladu jedino zamolio da parlamentu predloži zakon koji bi pružio zaštitu od kleveta, nekritičkog, nedokazanog i nekažnjivog, ili barem praktično nekažnjivog, blaćenja, gotovo svakodnevno prisutnog u medijima.
Ovu molbu - apel vladi uputio je Danko Đunić, predsednik Srpskog poslovnog kluba "Privrednik", uz konstataciju da je, nažalost, u Srbiji i posle sedam godina otežavajuća okolnost predstavljati uspešan privredni krupni kapital.
Na dodatno pitanje našeg novinara, postavljeno nakon okruglog stola, na koga je konkretno mislio, apelujući za zaštitu od blaćenja u medijima, Đunić je samo kratko rekao:
- Nisam mislio ni na koga konkretno i na sve sam mislio. Sve što sam imao da kažem rekao sam na skupu.
Kako javne tribine i rasprave, po sopstvenom priznanju, ne vidi kao mesto na kome bi privreda iznosila svoje sugestije vladi "jer se to lako izvuče iz konteksta pa ispadne da neko ima neku drugu agendu", Đunić se tokom rasprave na temu "Poslovanje u Srbiji 2008", zadržao samo na konstataciji:
- Ma šta se pričalo, treba biti pošten i priznati da je u poslednjih sedam godina održan kontinuitet reformske vlasti. Bilo bi nekorektno ne reći da je svima sada bolje nego pre sedam godina. Da li bi moglo da bude bolje? Lako je reći - da. U tom smislu kritika vlasti nije produktivna. Mislim da privreda ima šta da kaže vladi, ali mislim da bi vlada ta pitanja trebalo da postavi sasvim određeno i dobije sasvim konkretne i praktične impute.
Đunić je uputio i poruku učesnicima okruglog stola - predstavnicima vlasti, ekonomske struke, udruženja privrednika i "Politike" kao organizatora:
- Ako pripadamo nečemu što se naziva elitom u oblastima o kojima raspravljamo, onda to nije samo čast. To je i obaveza i na taj način bi trebalo i da se ponašamo.
-----------------------------------------------------------
Dobra ponuda za povratak
Stabilnost, sigurnost i predvidivost, tri su reči u koje je Dejan Cvetković, v. d. direktora Američke privredne komore u Srbiji sažeo očekivanja stranih investitora, koja, ako se ispune, vode do konačne odluke - da baš u ovdašnjem poslovnom okruženju udome svoj kapital. Ili još i više: da kao "Microsoft", čiji je Cvetković generalni direktor u Srbiji, baš u Beogradu smesti jedan od samo četiri razvojna centra, u svetu.
"Microsoft" se pri odlučivanju za Srbiju rukovodio i time da li ovdašnji fakulteti i kompanije mogu da obezbede visokostručnu, sofisticiranu radnu snagu, odnosno da li država može da omogući povratak takvih ljudi iz inostranstva.
- Ne gajite iluziju, mlade ljude koji su devedesetih otišli u Ameriku, Kanadu, Australiju ili Novi Zeland i sada tamo imaju porodice, fantastične poslove i jako dobar život, u Srbiju neće vratiti nostalgija, već privlačna ponuda: dobro plaćen inovativan i interesantan posao - Cvetkovićeva je pouka državi koja namerava da joj visoke tehnologije - informatika i elektronika budu jedne od prioritetnih razvojnih grana u budućnosti.
Mada će sa dolaskom drugih svetskih kompanija na ove prostore "Microsoft" dobiti konkurenciju, Cvetković podržava opredeljenje Srbije da razvija industriju zasnovanu na informacionim i komunikacionim tehnologijama.
- Investicije u ovu oblast imaju veliki povraćaj i višestruke efekte na razvoj privrede i pružaju mogućnost za razvoj partnerstva privatnog i javnog sektora.
A u drugoj ulozi, v. d. direktora Američke privredne komore, koja u Srbiji okuplja 175 članova - internacionalnih, američkih i domaćih velikih kompanija, srpskoj vladi nudi saradnju i iskustvo koje članstvo asocijacije ima u radu sa vladama širom sveta. Pre svega na poboljšanju poslovnog ambijenta i konkurentnosti i Srbije i njene privrede.
- Ova zemlja je kao investiciona i poslovna destinacija izložena konkurenciji u okruženju. Ako se investitori ne odluče za Srbiju, svi ćemo izgubiti i vlada toga mora biti svesna, ukazuje Dejan Cvetković.
[objavljeno: ]
