Izvor: Blic, 20.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zloupotrebe javnih nabavki bez sankcija
Od oko 12.000 naručilaca, samo njih 2.100 je dostavilo izveštaj o javnoj nabavci robe ili usluga u 2007. godini. Reč je, uglavnom, o najvećim naručiocima i kod njih se zvanično registruje potrošnja od dve milijarde evra ili 2,8 milijardi dolara.
- Međutim, procenjujemo da je ostalih 10.000 manjih naručilaca potrošilo barem još toliko, a nisu prijavili ništa u zakonskom roku - kaže za „Blic" Predrag Jovanović, direktor Uprave za javne nabavke.
I zbog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << navedenih podataka, Evropska komisija u novembarskom izveštaju o javnim nabavkama, ocenjujući napredak Srbije 2007. godine u tom segmentu, a kroz prizmu procesa stabilizacije i pridruživanja EU, konstatuje: „U Srbiji je u oblasti javnih nabavki načinjen mali napredak..., a sam sistem je nedovoljno izgrađen, pa je u tom smislu potrebno da Srbija uloži značajne napore u pravcu unapređenja regulative i podizanja institucionalnih kapaciteta."
Jednostavnije rečeno, osnovne primedbe se odnose na nepostojanje dobrih zakonskih rešenja, na odsustvo primene kazni i na nedostatak nezavisne i valjane kontrole kompletnog postupka javnih nabavki.
Problemi primene zakona
Predrag Jovanović objašnjava da su sankcije za one koji ne podnesu prijave u zakonskom roku prekršajne i kreću se od 100.000 do milion dinara. Međutim, kazne se veoma retko primenjuju.
- Mi smo za ozbiljne prekršaje podnosili prijave, ali su sankcije izostale. Recimo, bila je jedna ozbiljna nabavka od oko 20 miliona dinara, a firma je kažnjena samo opomenom. Sudija je obrazložio da bi novčana kazna bila trošak za državni budžet jer se radi o državnoj firmi. Kao da loša nabavka nije trošak za budžet - zaključuje Jovanović.
U Srbiji se godišnje sklopi oko 250.000 ugovora o javnim nabavkama, a ove godine je bilo 12.000 naručilaca i 80.000 ponuđača. Brojnost prekršilaca postojećeg zakona smanjuje moguću primenu sankcija, smatra Nemanja Nenadić iz „Transparentnosti Srbije".
- Možete da zamislite koliko bi ljudi trebalo da imaju Uprava ili sudovi da bi se sve te kazne izrekle, a u ovim organima postoji manjak kapaciteta - kaže on.
Uz sva ta ograničenja, postoje i još neka, gotovo neverovatna i prilično bizarna. Državna revizorska institucija, koja je osnovana ove godine i koja bi trebalo da bude snažan eksterni kontrolor, još nema svoje prostorije već koristi slobodne sale u Narodnoj skupštini. Komisija za zaštitu prava ponuđača u javnim nabavkama takođe nema sopstvene prostorije. Komisija radi pri Upravi za javne nabavke, ima tri stalno zaposlena koji koriste 15 kvadratnih metara prostorija. Onda dolazi najgore. Uprava za javne nabavke, koja ima 39 zaposlenih, koristi 160 kvadratnih metara neadekvatnog prostora „u podstanarskom statusu".
Korupcija
Ipak, najbolnija tačka jeste pitanje kako sprečiti korupciju u planiranju i postupku primene javnih nabavki, koje su veoma često i opravdano bile predmet posebnog interesovanja javnosti zbog sumnji u nezakonito trošenje para. Srbija je na problematičnom 79. mestu indeksa korupcije za 2007. sa 3,4 poena, zajedno s Trinidadom i Tobagom. Poređenje sa razvijenim zemljama EU za nas je izuzetno nepovoljno. Da se, dakle, više ne bi rasipale pare poreskih obveznika i drugi javni prihodi i da bi se uštedeo neki dinar u državnoj kasi, to je bar cilj, Ministarstvo finansija predložilo je novi zakon o javnim nabavkama. Predlogom je predviđeno da se javne nabavke velike vrednosti više ne oglašavaju u dnevnim novinama već u „Službenom glasniku". Jedna od najvažnijih novina jeste uvođenje službenika ili savetnika za javne nabavke. Jedna od promena na osnovu koje bi Državna revizorska institucija imala bolju kontrolu ponuđača jeste da se izveštaji o dodeljenim ugovorima dostavljaju kvartalno, a ne jednom godišnje, kao što je bilo do sada. Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija, predočava još neka važna rešenja koje predlog sadrži:
- Zadržaće se zaštita domaćih ponuđača jer je sa predstavnicima Evropske unije dogovoreno da cenovna prednost domaćih ponuđača važi prve dve godine od zaključenja sporazuma o asocijaciji i stabilizaciji. Otklanja se uočena manjkavost, pa se poboljšava i zaštita prava ponuđača, a uvodi se i mogućnost pokretanja upravnog spora.
Nova zakonska rešenja biće na tragu evropskih standarda i uvešće u ceo proces neke nove kontrolne mehanizme. Zato je predsednik Državne revizorske institucije Dragoslav Sretenović u pravu kada kaže da je zbog velike vrednosti javnih nabavki ubuduće veoma važna dobra saradnja te institucije sa Upravom za javne nabavke, koja ima podatke o broju naručilaca i o vrednosti javnih nabavki.
- Veliki pomak koji će doneti osnivanje Državne revizorske institucije je što će omogućiti kontrolisanje i poverljivih javni nabavki - ocenjuje on.
Problemi javnih nabavki
-Neadekvatna kontrola i odsustvo efikasne provere
-Cene za iste vrste proizvoda, usluga i radova značajno variraju
-Cena se najčešće uzima kao glavni kriterijum, a kvalitet je potisnut
-Subjektivnost u ocenjivanju kvaliteta
-Mali broj službenika specijalizovanih za javne nabavke
-Odsustvo profesionalizacije
-Nizak nivo standardizacije u javnim nabavkama
-Nema razrađenog postupka za upravljanje velikim nabavkama
-Slabljenje discipline u primeni zakona i odsustvo sankcija
-Visok rizik od korupcije posebno u fazi planiranja i pripreme postupka nabavke
Javne nabavke u Srbiji
2002. 1,5 milijardi dolara
2005. 1,7 milijardi dolara
2007. 2,8 milijarde dolara
