Izvor: Blic, 20.Apr.2009, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zatvoreno 10.000 malih preduzeća
Tokom poslednja dva meseca u mom kraju na Voždovcu zatvoreno je nekoliko radnji. Među njima su dve mesare, tri pekare, dve piljare i nekoliko gift šopova. Sve one su zbog krize sada pod katancem, osim jedne mesare koja je pretvorena u prodavnicu mešovite robe, pa sada umesto krmenadli prodaju banane i kupus, priča jedan Beograđanin.
Pad kupovne moći građana, problemi sa likvidnošću, siva ekonomija i jaka konkurencija velikih marketa i šoping-molova razlozi su što se >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Srbiji sve češće zatvaraju male radnje.
Tako je od početka ove godine samo u Sremskoj Mitrovici od ukupno 2.700 ugostiteljskih, zanatskih i trgovinskih radnji zbog slabog prometa zatvoreno 30 odsto objekata. Oko 30 radnji zatvoreno je i u Kragujevcu, a ništa bolje nije ni u Loznici gde svakodnevno raste broj lokala sa natpisom „za izdavanje". Opstanak malih trgovaca ugrožen je i u Nišu, Čačku i Smederevu, koji se, kažu, sve teže bore s konkurencijom megamarketa. Da je katanac na vratima pekara, mesara, STR-a, butika postao svakodnevnica, potvrđuju i podaci Agencije za privredne registre, po kojima je od 1. januara do 13. aprila ove godine iz registra privrednih subjekata obrisano 10.508 preduzetnika - ili pet odsto od ukupnog broja upisanih preduzetnika u Srbiji.
U Agenciji objašnjavaju da u preduzetnike spadaju zanatske radnje, samostalne trgovinske radnje za prodaju robe široke potrošnje ili radnje sa specijalizovanom robom, saloni lepote, frizerski saloni, stomatološke i veterinarske ordinacije i agencije za pružanje različitih usluga. Broj od 10.508 obrisanih preduzetnika odnosi se na sve njih, a pojedinačnih podataka po kategorijama nemaju, jer se to, kažu, ne radi.
- Tokom prva tri meseca ove godine, broj osnovanih preduzetnika je smanjen, a povećan je broj obrisanih. Samo u aprilu ove godine obrisano je njih 1.338. Međutim, ono što svakako treba imati u vidu jeste činjenica da preduzetnici neprestano osluškuju tržište zbog čega je njihova frekvencija i inače jako velika. Pa, na primer, ako ne ide mesara, oni je pretvaraju u prodavnicu mešovite robe, pekaru, ili nešto treće što potrošači traže - objašnjavaju u Agenciji za privredne registre.
Momčilo Krstanović, predsednik Vojvođanskog udruženja trgovaca, kaže da ga ovakvi podaci ne čude jer na tržištu ne postoji lojalna konkurencija, pogotovu kada su u pitanju mali trgovci.
- Naime, veliki marketi vrše strahovit pritisak na proizvođače koji im svoje proizvode daju ispod proizvođačke cene. Te iste proizvode oni u svojim
Broj obrisanih preduzetnika
Beograd 2.260
Novi Sad 675
Kragujevac 425
Niš 405
Zrenjanin 195
Leskovac 212
Kruševac 200
Kraljevo 213
Užice 155
Čačak 204
Valjevo 157
Šabac 140
Sremska Mitrovica 99
*podaci iz Agencije za privredne registre, od 1. januara do 13. aprila 2009. godine
veleprodajama, gde se mali inače snabdevaju, nude po mnogo većim cenama, a u maloprodajama po cenama istim kao i u malim radnjama. Time su mali u neravnopravnom položaju. Kada se uzme da prosečna potrošnja po potrošaču iznosi 70 dinara dnevno, onda nije ni čudo što mali u početku otpuštaju radnike, a kasnije i zatvaraju radnje - kaže Krstanović.
Rešenje bi, kaže, bilo u međusobnom udruživanju malih trgovaca ili u udruživanju sa velikim igračima, iza čega treba da stane država. Ukoliko se to ne desi, kaže Krstanović, realno je očekivati, da će se ovogodišnjem broju ugašenih preduzetnika svakog meseca priključivati isto toliko novih, od čega će se većina okrenuti sivoj ekonomiji.
Da je jedan od izlaza za male trgovce međusobno povezivanje ili ulazak u dugoročni, čvršći ugovorni odnos (franšizni odnos) sa većim trgovcima koji imaju bolju poziciju na tržištu, slaže se i Ljiljana Stanković, pomoćnik ministra trgovine.
- Generalno, trgovina u Srbiji je zbog prethodnog pritiska u cilju investicija i širenja kapaciteta prezadužena, pa se trgovci suočavaju sa problemom likvidnosti. Veliki broj njih nije u prilici da izmiruje obaveze ni prema dobavljačima. Dobavljači obustavljaju isporuke i njihove prodavnice su desortirane. Potrošači im se sele ka objektima sa ukupnom ponudom i tako se nastavlja začarani krug - kaže Stankovićeva.
Što jeftinije, to poželjnije
Ljiljana Stanković, pomoćnik ministra za trgovinu, kaže da dodatnom padu prometa doprinosi i to što se građani prilikom kupovine sada odlučuju za niži cenovni i kvalitativni nivo.
- Ovde će sasvim sigurno doći do izražaja proizvodi sa trgovinskom markom velikih trgovaca koji su već ušli u kreiranje ovog segmenta asortimana i njime će sasvim sigurno privlačiti kupce u danima koji slede. A mali trgovci nisu u prilici da samostalno poseduju proizvode sa trgovinskom markom - objašnjava Stankovićeva.
.jpg)
