Izvor: Politika, 03.Sep.2015, 15:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vučić, ipak, dobar prognozer
Mnogi su uz MMF procenjivali da će naša privreda biti u minusu jedan odsto, dok su premijer i EBRD jedini prognozirali rast
Postojao je strah da će zbog strogih mera stezanja kaiša privredna aktivnost biti u padu. Umesto toga mi imamo rast, stopa nezaposlenosti pada, a stopa zaposlenosti raste, kazao je pre dva dana Džejms Ruf, šef misije Međunarodnog monetarnog fonda. Prilikom druge kontrole programa iz predostrožnosti koju Srbija ima sa Fondom, stopa rasta korigovana je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa nula na plus 0,5 odsto. To je preći put da Fond koriguje stopu rasta za Srbiju sa prvobitno planiranih minus jedan odsto.
U nekoliko navrata premijer Aleksandar Vučić najavljivao je takvu mogućnost. Podsetio je da je to baš onako kako je govorio pre nepunih godinu dana. „Tada ste mi se zbog toga svi smejali, a ispostavilo se da sam bio u pravu”, rekao je pre nekoliko dana predsednik vlade.
Nikada se kao ove godine nije dizala veća fama oko toga da li će bruto domaći proizvod, odnosno sve ono što građani i privreda stvore za godinu dana, biti za pola procenta manji ili veći. Saopštenja o očekivanom BDP-u sa privrednih strana u novinama prešla su na političke onog trenutka kada se u svojevrsnu ekonomsku kladionicu uključio i premijer Aleksandar Vučić.
Prvobitno MMF je prognozirao da će privredna aktivnost ove godine biti u padu od minus jedan odsto. Premijer je tvrdio da će BDP ove godine porasti za 0,5 odsto. Svi ostali analitičari, sa druge strane, svoje prognoze držali su u negativnoj zoni. Čak je i ministar Dušan Vujović budžet skrojio na proceni da će privredna aktivnost u 2015. biti u padu od 0,5 odsto. Konzervativni pristup planiranja državne kase, kreatorima fiskalne politike omogućava izvesnu vrstu komocije, naročito ako se kasnije ispostavi da je realnost bolja od prognoze. Jer, deficit se računa kao udeo u BDP-u, a kad je nacionalni kolač veći onda i manjak u kasi „prevedeno u pare” može da bude nešto veći. Međutim, u ovogodišnjoj igri budžetskih brojki Vujović ništa nije dobio. Jer, sve što je veći BDP doneo, odnela je niža inflacija. Budžet je skrojen na proceni da će prosečna godišnja inflacija biti 2,7, a ona sada iznosi jedan odsto.
Oko čega se zapravo vodila polemika? Oko toga da li će građani i privreda na kraju godine ukupno stvoriti 3.994 ili 4.000 milijardi dinara. Pola procenta gore ili dole iznosi oko 150 miliona evra. Toliko, otprilike košta izgradnja velikog šoping centra u Beogradu.
S obzirom na to da godina nije završena, klađenje još traje. Zasad je, po prognozama, najveća „opozicija” premijeru Vučiću, kada je o ovim prognozama reč – Fiskalni savet.
Najveći optimista je, čak veći i od premijera Vučića, Dragoslav Veličković analitičar Sosijete ženeral banke koji za ovu godinu očekuje rast od 1,2 odsto. Premijer je, inače, svoju prognozu povećao i sada tvrdi da će rast biti veći od 0,5 odsto.
Velika polemika ove godine vodi se i zbog toga što je u psihološkom smislu važna pozitivna nula. Razlika od samo 0,2 odsto u regionalnim tabelama može da razdvoji uspešne od neuspešnih ekonomija. Dovoljno je da, na primer, neka privreda bude u padu od minus jedan, a druga zabeleži rast od 0,1 odsto. Nula je granica koja deli plus od minusa, uspešne od neuspešnih, one koji su u recesiji, od onih koje beleže rast.
Privreda Srbije neprestano je bila u recesiji od druge polovine 2013. godine. Po definiciji iz ekonomskog udžbenika dovoljno je da ekonomska aktivnost bude jedno tromesečje u plusu da bi zemlja izašla iz recesije. U drugom tromesečju zabeležen je rast od jedan odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Međutim, treba reći i to da se prošle godine u ovo vreme Srbija suočila sa poplavama i da je plus u drugom tromesečju jednim delom i posledica niske baze. Takođe, sve i da privredna aktivnost bude 0,5 odsto, Srbija se time neće vratiti na nivo iz 2013 godine. Jer, lane je privredna aktivnost bila u padu od minus 1,8 odsto.
