Izvor: Politika, 25.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Više slobode, manje intervencije
Rešenje za najveću boljku srpske ekonomije – rastući spoljnotrgovinski deficit je u većim, stranim i domaćim, ulaganjima, većoj proizvodnji i boljem kvalitetu robe i usluga. A to se ne postiže "dirigističkim" merama – državnim favorizovanjem određenih grana, subvencijma i intervencijom države na tržištu već oslobađanjem potencijala privrede – otklanjanjem barijera i uskih grla za ulazak i izlazak sa tržišta, smatra Milan Parivodić, savetnik za ekonomiju premijera Srbije, uveren >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da slobodnoj inicijativi slobodnih privrednika treba prepustiti da odredi gde je Srbija najprobitačnija i gde će srpska radna snaga dati najbolje rezultate.
Uz ocenu da su sistemske reforme blago usporene, Parivodić poseban značaj pridaje reformi svojinskog sistema, ne samo kroz privatizaciju preduzeća, već i donošenjem zakona o denacionalizaciji i građevinskom zemljištu, novog svojinskog zakonika i zakona o javnoj svojini koji će sada "kastriranim" opštinama obezbediti potencijal za infrastrukturni razvoj.
Zakon o planiranju i građenju, kao nadgradnja novog svojinskog sistema u kome bi građevinsko zemljište postalo privatno, trebalo bi, smatra Parivodić, da obezbedi jednostavnije i brže dobijanje građevinskih dozvola i to bez podmićivanja.
– I najefikasnije građevinske firme u Srbiji najmanje godinu dana čekaju na građevinsku dozvolu, a neki strani investitori nisu uspeli da je dobiju ni posle četiri godine. To mora da se završi za dva meseca.
Drugi veliki čep, po Parivodiću, jeste mentalitet naših činovnika i birokratije, pa predlaže da se u skupštinsku proceduru vrati predlog zakona o stranim ulaganjima koji je predviđao uvođenje sistema jedinstvenog šaltera.
– Uspeh predsednika opština ubuduće se mora meriti milionima stranih investicija koje su privukli u svoju sredinu.
Ukazujući na značaj pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji, Parivodić se zalaže za sinhronizovaniji rad policije, carine i inspekcijskih službi na granici, potrebu efikasnije zaštite intelektualne svojine i konačno donošenje zakona o bezbednosti hrane.
Od ogromnog značaja za uspešno privređivanje, po mišljenju Parivodića, jeste i efikasniji rad sudova.
– Rešenje je da se uvede krivično delo za opstrukciju pravde, jer i dalje, nažalost, imamo nedovoljno efikasno sudstvo, koje ponekad ume da iznenadi protivzakonitom odlukom, pod izgovorom slobode sudijskog uverenja.
-----------------------------------------------------------
Od kursa proizvodnja ne raste
- Zabluda je da se proizvodnja i privredni rast mogu podsticati monetarnom politikom. Zabluda je, takođe, da se veća konkurentnost postiže kursom. I teorija i praksa pokazuju da u maloj, otvorenoj privredi, depresijacija nominalnog kursa ne znači automatski rast izvoza i pad uvoza i da na kraju ne bismo dobili ni više robe ni konkurentnija preduzeća, već samo veću inflaciju. Zato bih zaista volela da se dozvoli centralnoj banci da radi ono što jedino može, a to je da vodi monetarnu politiku rukovodeći se važećom ekonomskom teorijom, koja se zasniva na dugoročnoj neutralnosti novca. To, između ostalog, podrazumeva fleksibilan devizni kurs, koji određuje ponuda i tražnja na deviznom tržištu, odgovor je Diane Dragutinović, vuceguvernera Narodne banke, na sve glasnije primedbe privrede, odnosno izvoznika da ih monetarna politika guši i da su zbog precenjenog dinara samo na gubitku.
Uostalom nikada joj, kaže, nije bilo jasno zbog čega se uvek insistira na korišćenju onog instrumenta koji na kraju neće doneti opšti boljitak (čak i da depresijacija utiče na poboljšanje platnog bilansa, ona povećava stopu inflacije), kada postoji i drugi instrument koji istovremeno poboljšava platni bilans i smanjuje stopu inflacije.
- Ukoliko, kursom kratkoročno pomognemo izvoznicima, dugoročno oni će izgubiti zbog inflacije. Ako se utiče na smanjenje tražnje (padom javne potrošnje, kontrolom zarada i kreditnog rasta) to pozitivno utiče i na inflaciju i na platni bilans.
Međutim, ono što viceguverner zaista želi jeste "da NBS monetarnu politiku vodi samo promenom kamatne stope, kao sav normalan svet". Ni njoj se kao ni bankarima i privrednicima (ali iz drugih razloga) ne sviđa podizanje obavezne rezerve. I dok se bankari i privrednici žale da ova mera monetarne politike poskupljuje kredite i čini im nedostupnijim izvore finansiranja, Narodna banka je, kaže, svesna da samo dobija kratkotrajni predah kad je u pitanju pad tražnje za kreditima, pošto poslovne banke, šta god da se uradi sa obaveznom rezervom, uvek nađu načina da "izvrdaju" ili "pobegnu". Promena stope obavezne rezerve samo podstiče nadigravanje centralne i poslovnih banaka, a u suštini nikome ne koristi: ni centralnoj, ni poslovnim bankama, a naročito ne kompanijama, ukazuje Diana Dragutinović, smatrajući da je obaranje stope obavezne rezerve na ispod deset odsto, realno u naredne dve do tri godine, kada inflacija bude između dva i pet odsto.
[objavljeno: ]
