Izvor: Politika, 18.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Treba nam još novca od MMF-a
Suma od dve milijarde je najviše što Srbija može da zatraži od MMF-a, što znači da nije isključeno dodatno proširenje aranžmana
Da Srbija od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) nije dobila finansijsku injekciju od 402,5 miliona evra, usledilo bi bolno prilagođavanje, jer bi nedostatak sredstava pretio da zemlju uvede u ekonomski slom, saglasna je stručna ekonomska javnost. Jer, prema nekim proračunima, našoj zemlji je potrebno čak 12 milijardi dolara da preživi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 2009. godinu, što znači da u situaciji kada više ne možemo da računamo na privatizacione prihode, država mora mesečno da obezbedi milijardu dolara, objašnjavaju ekonomisti. Suma od dve milijarde je najviše što Srbija može da zatraži od MMF-a, što znači da nije isključeno dodatno „proširenje aranžmana”, kao i naknadno zaduživanje kod drugih međunarodnih finansijskih institucija.
Ekonomisti su juče istakli da u ovom slučaju nikako nije reč o dodatnom zaduživanju zemlje, kao što tvrdi opozicija, već, naprotiv, pokušaju da se u ovoj godini zadrži isti nivo dugovanja iz 2008. godine. Prema rečima Miroslava Zdravkovića, saradnika biltena „Makroekonomske analize i trendovi”, u nedostatku privatnog kapitala, država će pokušati da „pokrpi rupe” ovakvim pozajmicama, koje inače spadaju u najpovoljnije, jer su kamate niske.
– Imali smo izbor između prilagođavanja i finansiranja. Prilagođavanje bi bilo mnogo bolno, jer bez priliva sredstava, pao bi i uvoz i izvoz, to bi izvršilo pritisak na kurs i zemlji bi pretio ekonomski slom. Ovako, druga varijanta nam omogućava da godinu preživimo na nivou na kome se sada nalazimo – objašnjava Zdravković.
Srbiji je, kažu naši sagovornici, neophodno novo uspostavljanje ekonomske ravnoteže zbog prelivanja globalne finansijske krize na domaće tržište. Uslov za odobravanje „stendbaj” aranžmana bio je da Vlada i Narodna banka Srbije potpišu sporazume kojim će se utvrditi odgovornost za kontrolu cena i stabilnost finansijskog sektora u Srbiji. Programom je, inače, predviđena restriktivna fiskalna politika, pa minus u budžetu ove godine ne može biti veći od 1,75 odsto bruto domaćeg proizvoda. Mere obuhvataju i kontrolu inflacije i nastavak strukturnih reformi za jačanje privrednog rasta i izvoza. Ograničavanje rasta penzija i zarada u javnom sektoru i racionalizacija potrošnje pomoći će da se obezbedi novac za povećanje investicija u infrastrukturu. Predviđeno je i jačanje okvira ciljane inflacije uz zadržavanje „plivajućeg” kursa domaće valute kao i korišćenje akumuliranih rezervi finansijskog sektora za bolju spremnost na izazove svetske krize.
Prema makroekonomskom okviru, očekuje se da će Srbiju pogoditi pad priliva stranog kapitala i domaćih kredita, što će smanjiti domaću tražnju i inflaciju, ali i spoljni deficit. Vlada Srbije je planirala da rast BDP-a u 2009. godini bude 3,5 odsto, uz ubrzanje rasta u 2010. godini, dok je planirana inflacija za ovu godinu oko osam odsto.
Prema rečima Jurija Bajeca, savetnika premijera Mirka Cvetkovića, novac će pomoći državi da sačuva deviznu likvidnost, ali 402,5 miliona evra nije dovoljno.
– Aranžman je potvrda domaće ekonomske politike, ali i dokaz da smo ispunili uslove koje je MMF postavio. Istovremeno, to nam olakšava mogućnost da tražimo dodatna sredstva od međunarodnih finansijskih institucija, jer će ova godina biti prilično problematična sa stanovišta priliva stranih direktnih investicija – objašnjava naš sagovornik.
A. Nikolić
[objavljeno: 19/01/2009]
