Izvor: B92, 23.Okt.2011, 02:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svega se odričemo osim interneta
Beograd -- Štedimo na hrani, odeći, obući, prevozu... Računi za komunalije odnose sve veći deo zarade, a trgovci se žale da potrošači kupuju samo najosnovnije namirnice.
Međutim, tehnologije koju smo poslednju usvojili, čini se, najteže se odričemo.
Sve je više vlasnika računara, raste broj internet korisnika, a i uplatnice za mobilne telefone sve su "teže". Vlasnika kompjutera je tako 1,7 odsto više nego lane, a onih koji barataju laptop računarom - 4,3 odsto >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << više.
Istraživanje agencije „Ipsos stratedžik marketing" pokazuje da će ove brojke u Srbiji i dalje rasti. "Udeo korisnika interneta je sada negde oko 47-48 odsto i ima stabilan rast. Procenjuje se da će u januaru 2012. godine u Srbiji polovina ljudi starih 15 i više godina koristiti internet, a računar će posedovati oko 66 odsto domaćinstava u zemlji", kaže Predrag Kurčubić iz ove agencije.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku iz septembra ove godine pokazuju da TV u Srbiji ima 98,9 odsto domaćinstava, a kompjuter svaka druga porodica (preciznije 52,1 odsto). Internet priključak ima 41,2 odsto, a „Fejsbuk" koristi oko 2,5 miliona ljudi. Ovi podaci zvuče apsurdno kad se uporede sa podacima istog Zavoda, koji kažu da svaki deseti žitelj naše zemlje nema šta da jede. Oni žive sa manje od 8.600 dinara mesečno i svakako nemaju novac za kompjuter, a samim tim ni za internet. Ali, zato ih ima više od polovine domaćinstva u Beogradu i više od 40 odsto u Vojvodini. I oni dižu prosek.
Iako je standard sve lošiji, sve je manje korisnika najjeftinije, ali i najsporije, dajl-ap, internet konekcije. Ove godine broj građana koji su spremni da ovu vezu uspostavljaju preko telefona svega je pet odsto. Svi ostali koriste ADSL, kablovski, pa i satelitski internet. A mesečna pretplata, zavisno od brzine i kvaliteta veze, košta od 800 do 2.500 dinara.
Analiza telekomunikacionog tržišta, koju redovno radi Republička agencija za elektronske komunikacije RATEL, pokazuje da nam računi za fiksni i mobilni telefon, internet i kablovsku i TV pretplatu "nose" čak 13,4 odsto prosečne zarade.
Deo plate koji "uzimaju" telekomunikacije sve je veći, pa tako i teže dostupan većini građana. Računica RATEL-a kaže da pun paket stoji 5.117 dinara. Potrošačka korpa, međutim, koja potrošnju prilagođava mogućnostima stanovnika na ove stavke daje daleko manje novca. Komunikacije, po njoj, odnose oko 1.600 dinara.
Rast broja korisnika telekomunikacionih usluga i sve veća izdavajanja za njih, međutim, potrošači ne tumače kao poboljšanje standarda. Naprotiv, to objašnjavaju sve većim jazom između imućnijih i siromašnih građana.
"Tu je reč samo o racionalnosti potrošnje", smatra Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača Beograda.
On dodaje da je "pitanje koliki je to broj potrošača koji sebi mogu da dozvole da mesečno za telefon i televiziju daju nekoliko hiljada dinara. Dok u nekim porodicama svaki član ima i po nekoliko mobilnih aparata i brojeva, ima i onih u koje ta tehnologija nije ni stigla. Rast potrošača bilo kog proizvoda ili usluge u ovom trenutku nije karakteristična slika u Srbiji".
