Izvor: B92, 26.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suša i požari doneli veliku štetu
Sparušen kukuruz i ispucala zemlja od jakih vrućina (Beta)
Beograd -- Šteta od požara se procenjuje na pet miliona evra, a ogromnu štetu poljoprivredi nanose i visoke temperature i dugotrajna suša.
Štetu koju su nezapamćene vrućine u Srbiji nanele poljoprivredi u ovom trenutku je nemoguće proceniti, kažu stručnjaci, ali su jednoglasni da je reč o ogromnim gubicima. Autor emisije B92 "Znanje na poklon" i stručnjak za poljoprivredu, Zaharije Trnavčević, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << objašnjava da će, osim manjih prinosa zbog suše, poskupeti i stočna hrana, a skočiće i cene na pijacama.
"Ove godine će rod biti sigurno za 30 procenata manji nego što je bio prethodne godine", kaže on.
"Naročito na pijacama. Cena paradajza ovoga časa je veća nego u aprilu mesecu, 70 dinara je paradajaz danas i to paradajz za koji se ne bi baš moglo reći da je kvalitetan", kaže on.
"Šumski požari su šteta koja će da pogodi oko 5.000 do 10.000 hektara šuma, a ova suša će pogoditi sigurno bar 3 miliona hektara poljoprivrednih površina", kaže Trnavčević.
Upravnik Zavoda za kukuruz pri Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Đorđe Jocković kaže za B92 da se izgled njiva menja iz dana u dan i da više ni obilna kiša na mnogim mestima ne bi pomogla.
"Sve je izuzetno ugroženo i po mom mišljenju bi zaista trebalo da se naše vlasti ozbiljno zamisle i proglase da je to bila elementarna nepogoda i pomognu zemljoradnicima", kaže on.
"Na onim boljim njivama, na nižim zemljištima, gde je bliži nivo podzemnih voda, kiše bi još uvek dobro došle. Međutim, na onim peskovitijim, na lakšim zemljištima, na slabijim njivama, tu je gotovo sve završeno, tu sada kiše više ne mogu pomoći", kaže Jocković.
Trnavčević podseća da je Srbija poslednja zemlja u Evropi po upotrebi sistema za navodnjavanje. On ocenjuje da država neće imati novca da nadoknadi štetu poljoprivrednicima, ali dodaje da bi morala početi da deluje preventivno.
"Očekuje se da se država seti da bi jedan od njenih poslova morao da bude taj da se pomogne da se izgrade sistemi za navodnjavanje, kao što rade u Grčkoj, u Bugarskoj, gde imaju daleko manje padavina od nas, ali i manje zavise od suše", smatra on.
"Mi treba da od države tražimo i očekujemo da do štete ne dođe. Da država na vreme počne da vodi vodoprivrednu politiku, da vodom gazduje na jedan normalan način, da kada ima višak da ga sačuva za leto, kada je obično manjak i onda da nemamo tako velike oscilacije", smatra Tnavčević.
Da u ovim vrelim danima ni stočarima nije bilo lake ilustruje i činjenica da su neki od njih ugrađivali klima uređaje u štale, a osim toga od suše su najviše stradale livade, koje su osnovni izvor stočne hrane.
Đorđe Jocković kaže da je šteta mnogo veća nego što se može pretpostaviti. "Kukuruz je pogođen visokim temperaturama kada je bio u najkritičnijoj fazi, šteta će biti nesaglediva. Pogođeni su i suncokret, soja, repa, sve prolećne kulture", kaže on.
Sledeće nedelje mere za posledice
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Slobodan Milosavljević izjavio je da bi tokom sledeće sedmice trebalo da budu usaglašene mere za otklanjanje posledica suše na poljoprivrednu proizvodnju.
Na konferenciji za novinare posle sednice Vlade Srbije on je kazao da je Ministarstvo poljoprivrede predložilo mere koje se tiču spoljne trgovine određenim ratarskim kulturama, ali i mere kako bi se otklonile posledice suše na smanjenje prinosa kukuruza i soje.
"Procenjeno je da bi prinosi kukuruza i soje, koji su najviše ugrozeni sušom mogli da budu manji za 20 do 30 odsto od prosečnih", istakao je Milosavljević.
On je naveo da je nešto bolje stanje sa suncokretom i repom, dok voćnjaci sa starim zasadom za sada nisu ugroženi.
