Izvor: Politika, 24.Feb.2010, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sumnje u namere tenderske komisije
Dejan Kovačević, predsednik Tenderske komisije, kaže da nijedna od tri ponude nije u potpunosti zadovoljila uslove tendera, ali da propusti nisu bili veliki i jak razlog za raspisivanje novog tendera
Privremeno obustavljanje tendera za severni krak Koridora 10 i odluka Komisije da pozove ponuđače da isprave nedostatke u već datoj ponudi navela je i učesnike na tenderu i konsultante da posumnjaju u ispravnost ovakvih namera. Neki čak spočitavaju da se favorizuje domaći >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << konzorcijum, dok konsultanti za strana ulaganja ne vide u tome ništa loše. Po njima time što se ne ide na novi javni poziv dobija se na vremenu, i to naročito ako se radi o manjim propustima.
U mešovitom srpsko-hrvatskom konzorcijumu Hidroelektro-Vojput negiraju da kod njih postoji problem sa bankarskom garancijom, što je tenderska komisija navela kao nedostatak, jer se tražila potvrda banke registrovane u Srbiji.
– Našu garanciju je izdala Privredna banka Zagreb koja je deo Inteza grupe a ona posluje i na našem prostoru. Zato ne vidimo šta je sporno – kaže Duško Dražić, direktor „Vojputa” i smatra da je to dovoljan argument da obore eventualni dogovor sa drugim ponuđačem. Po njemu, obustava tendera je neopravdana.
Inače, glavni konkurent ovom ponuđaču je domaći konzorcijum na čelu sa PZP „Beograd”, koji je ponudio najbolju cenu (8,5 milijardi dinara) i najkraći rok izgradnje (devet meseci). Zamereno mu je, međutim, što je vrednost radova vezao za rast cena na malo, uprkos tome što je tenderom propisana fiksna cena.
Dejan Kovačević, predsednik Tenderske komisije, objašnjava da je u skladu sa zakonom o javnim nabavkama odlučeno da se ide na naknadno pogađanje zato što nijedna od tri ponude nije u potpunosti zadovoljila uslove tendera. Ali ti propusti, prema njegovim rečima, nisu bili veliki i jak razlog za poništavanje tendera i raspisivanje novog. On naglašava da kandidati neće moći da nude nove uslove, već da koriguju svoje ponude prema preporukama Komisije.
To bi značilo da domaći konzorcijum na čelu sa PZP „Beograd” može da ponudi samo fiksnu cenu, da srpsko-hrvatski konzorcijum postojeću garanciju može da zameni garancijom kod banke registrovane u Srbiji, a da slovenačko „Primorje” svoju cenu od 11,4 milijarde dinara svede na 10 milijardi, koliko je predviđeno republičkim budžetom za izgradnju 110 kilometara poluautoputa od Subotice do Horgoša.
Milan Kovačeveć, konsultant za investicije, smatra da je odluka tenderske komisije korektna.
– To je ispravno, ako već svi učesnici imaju manje propuste. Ne verujem da se ovako favorizuju domaći putari i da se traži dlaka u jajetu ostalim ponuđačima. Da je poništen tender, silno vreme bi bilo izgubljeno – navodi Kovačević i ne krije da bi voleo da domaći konzorcijum pobedi budući da je ponudio najnižu cenu i najkraće rokove izgradnje.
Po njemu, tenderska procedura se ne krši ako domaći konzorcijum u direktnim pregovorima ponudi fiksnu cenu.
– Ona bi, ako se ukalkuliše inflacija, mogla da poraste najviše tri do četiri odsto u odnosu na prvobitnu, koja je vezana za rast cena na malo – ističe Kovačević.
Što se tiče sporne bankarske garancije, on kaže da je tenderska komisija u pravu. Uslov je bio da garanciju pruži banka registrovana u Srbiji. Privredna banka iz Zagreba, kaže, to nije bez obzira što je deo Inteza grupe.
S druge strane, konsultant za investicije Mahmud Bušatlija se ne slaže sa odlukom Tenderske komisije. On uverava da direktna pogodba nikada nije dobra. Mana joj je netransparentnost.
– Javnost u takvim situacijama ne zna o čemu se i kako pregovara. Ona obično bude obaveštena o krajnjem ishodu. Meni se takav postupak ne sviđa – priznaje Bušatlija.
On smatra da je domaći konzorcijum morao da bude eliminisan, jer je uslov tendera bio fiksna cena radova.
– Pregovori sa njima bitno menjaju tendersku proceduru. Šta to znači? Oni su videli ponude drugih i sada će da kalkulišu s cenom – navodi Bušatlija.
On takođe pronalazi zamerku u raspisu tendera u delu koji se odnosi na bankarske garancije. Neopravdano je, kaže, ne ograničiti učešće stranih firmi, a ograničiti učešće stranih banaka.
–U slučaju „Hidroelektra”, banka iz Zagreba je dala garanciju, a Inteza iz Beograda je potvrdila, što je za naručioca posla samo kvalitet više. Ali i da nije tako, to nije veliki propust – smatra on.
M. Avakumović
[objavljeno: 25/02/2010]
