Izvor: B92, 09.Apr.2013, 18:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta će još Hrvatska uvoziti od nas?
Zagreb -- Hrvatska bi nakon lavande i koprive, iz Srbije ubrzo mogla da uvoziti i tartufe, piše "Jurarnji list".
Zagrebački dnevnik osvrće se na nedavno pisanje srpskih medija da su Britanci odlučili da ulažu u plantažni uzgoj tartufa u našoj zemlji. U Hrvatskoj agenciji za poljoprivredu kažu da o uzgoju tartufa još nemaju dovoljno istraživanja i da se o njemu tek promišlja.
“Jutarnji list” navodi da Hrvatska uprkos idealnoj klimi, geografskim uslovima i milion >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << hektara neobrađene zemlje, iz Srbije uvozi maline, kupine, ribizle, lešnike, orahe, pa čak i lavandu, koprivu i lekovito bilje. Toj listi bi uskoro, kako se navodi, mogao da se doda i poznati istarski brend – tartufi.
Naime, kompanija “Grin laboratoris”, čije je sedište u Londonu, nedavno je registrirovala predstavništvo u Beogradu za jugoistočnu Evropu. Reč je o investicionom fondu koji je 2007. osnovao veći broj uspešnih kompanija koje preko njega ulažu u isplative projekte od kojih očekuju veliku dobit.
Zbog lakšeg poslovanja i sređenije zemljišne politike, u masovnu plantažnu proizvodnju tartufa odlučili su da investiraju u Srbiji, a ne u Hrvatskoj, navodi “Jutarnji list”.
Britanci će za početak zainteresiranim poljoprivrednicima podeliti milion sadnica leske s korenom na kojima su micelije te skupocene gljive. Tartufi, naime, najbolje rastu na korenu leske i hrasta. Prva sadnja u Srbiji očekuje se na jesen.
Britanci su uputili poziv zainteresovanim seoskim domaćinstvima da učestvuju na otvorenom konkursu za osnivanje plantaža tartufa. Prijave mogu podneti vlasnici starosti do 55 godina, ali i zakupci parcela koji imaju pravo korišćenja duže od 20 godina.
Najmanja površina je deset ari, a najveća jedan hektar, dok je za površinu veću od hektara potrebno odobrenje sedišta kompanije, stoji u saopštenju britanske kompanije “Grin laboratoris”.
Britanci će izraditi elaborat, nakon čega bi bio potpisan ugovor o plantažnom uzgoju tartufa s poljoprivrednicima. Kompanija će organizovati edukaciju o uzgoja tartufa, a ugovori će se potpisivati na 20 godina.
Prihod s plantaže deli se tako da poljoprivredno gazdinstvo dobija 70 odsto, a kompanija 30 odsto. Obaveza proizvođača je samo priprema zemljišta, sađenje sadnica, održavanje zasada i stalna saradnja sa stručnim službama. Isplatu zarade Britanci garantuju u roku od 30 dana od dana berbe.
Srpske vlasti su bez oklijevanja prihvatile ponudu Britanaca, navodi “Jutarnji list”. U Srbiji se tartufi na leski uzgajaju još od 2005. godine, ali do sada je posađeno tek dvadesetak plantaža, uglavnom crnog tartufa. Lokacije farmi kriju se u strahu da im neko ne pobere tartufe.
Zašto Hrvatska ne uzgaja tartufe?
Šta su, s druge strane, hrvatske vlasti do sada učnile po pitanju uzgoja tartufa, pita se zagrebački dnevnik i konstatuje da je odgovor jednostavan – ništa.
Jedan poljoprivrednik nedavno je Hrvatskoj agenciji za poljoprivredu, hranu i selo postavio pitanje postoji li neko ko bi ga savetovao o uzgoju tartufa u Hrvatskoj iz leske s micelijama te gljive. U Agenciji su mu odgovorili da nema.
“U svetu se ovim aktivnostima bave timovi raznih stručnjaka, inženjeri šumarstva, pedolozi, mikolozi, genetičari, tehnolozi, ali u Hrvatskoj postoje tek određena promišljanja, istraživanja još nisu započeta, tako da ne mogu da se navedu detalji o traženom”, bio je odgovor Agencije. U Ministarstvu poljoprivrede do sada o toj mogućnosti niko nije rekao ni reč, piše “Jutarnji list”.
U tekstu se konstatuje i da je slabo poznato da tartufi ne rastu samo u Istri, nego u manjim količinama po gotovo celoj Hrvatskoj, a ima ih čak i u zagrebačkim parkovima, npr. u maksimirskoj šumi.
Jedan od retkih koji to zna i koji je počeo istraživanja plantažnog uzgoja tartufa u Hrvatskoj je najpoznatiji stručnjak za gljive u toj zemlji Romano Božac.
On kaže da već 20 godina radi na plantažnom uzgoju tartufa i da je ta proizvodnja jako dobro poznata.
“Kod nas se ništa u vezi sa tim ne preduzima. Naše agencije svašta pričaju i, očito, nisu upućene jer ja u ovom trenutku imam 350 sadnica hrastova i leski s micelijama tartufa, koji se mogu plantažno proizvoditi kao i vrganji”, objašnjava Božac.
“Međutim, tartufi ne mogu svuda da rastu, važni su zemlja, vazduh i još mnogo drugih faktora. Ljudi često nasedaju na priče raznih prodavaca sadnica s micelijama, ali nije to tako jednostavno”, upozorava on.
U svetu se uzgajaju već decenijama
U Francuskoj i Italiji, najvećim potrošačima i proizvođačima tartufa na svetu, moderni uzgoj tartufa prisutan je tridesetak godina.
Prve talijanske plantaže podignute su 1970. godine, i to na površini od 416 hektara. Francuzi imaju godišnju proizvodnju od oko 30 tona, i to većinom crnog tartufa.
U novije vreme ovim uzgojem pokušavaju da se bave i druge države, kao što su Španija, Australija, Novi Zeland, SAD i Turska.
U Hrvatskoj je kompanija “Bio-budućnost” ove godine počela prodaju sadnica sa živim micelijama nekoliko vrsta crnog tartufa i belog istarskog tartufa (za 20 evra minimalno 500 sadnica), ali stručnjaci upozoravaju da je za proizvodnju te gljive potreban poseban kvaliteta tla, strujanje vazduha, vlaga...
