Izvor: Politika, 27.Nov.2014, 09:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija ne prodaje zlato
Mi sa oko 17,4 tona tog plemenitog metala spadamo među „bogatije” u regionu, ali to blago čini svega 4,85 odsto deviznih rezervi
Srbija, prema poslednjim podacima koje smo dobili od Narodne banke, ima 17,44 tone zlata. Po toj količini Srbija se nalazi na 62. mestu u svetu prema preliminarnim podacima za novembar koje publikuje „World Gold Council”. Njegova ukupna vrednost, prema podacima od poslednjih dana oktobra ove godine, bila je oko 519 miliona evra. Danas je, možda, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji milion veća (oko 540 miliona evra), jer se cena zlata, fine unce 31,1035 grama, veoma često menja na svetskim berzama. Trenutno je u velikom padu i vrti se od 1.130 do 1.200. dolara za tu mericu, a zna da ode i iznad 1.800 dolara, na primer avgusta 2011. I tu je draž velikih igrača – da kupe po najnižoj i prodaju po najvišoj ceni.
Sve to naše blago, uglavnom, nalazi se kod nas. Pod ključem u našim trezorima, u kome se nalazi oko 16,4 tone zlata, od čega je u polugama 15,1 tona zlata tj. 1.209 poluga i 1,3 tone u obliku kovanog zlata. Jedan, istina, mali deo, oko pet procenata, nalazi se u jednoj od evropskih zemalja. Tamo je ostalo posle deobe imovine, pa i zlata, u procesu sukcesije, nakon raspada zajedničke države.
Gde tačno? Prema pravilima naše centralne banke – to je službena tajna.
Srbija, odnosno njena centralna banka, gazduje, što bi se reklo, tom vrednom imovinom, manirom dobrog gazde. Iako imamo, pogotovo poslednjih nekoliko godina, veoma velike minuse u javnoj kasi, ali i prema inostranim kreditorima – nikome još nije na um palo da to porodično blago od pola milijarde evra iznese na pazar.
Da situacija bude jasnija – NBS ga ne prodaje. Ali zato može, i to veoma često čini, da ga kupuje od Rudarsko-topioničarskog basena – Bor. O tim prodajama, odnosno kupovinama postoje veoma precizni podaci. Gotovo iz meseca u mesec i iz godine u godinu.
Tako je od 2001. pa do pre neki dan NBS od RTB otkupila zlato u polugama u ukupnoj težini od oko 7,5 tona. U NBS napominju da je 2003. Trezor NBS primio i 18 poluga u težini od oko 226 kilograma zlata po osnovu dugovanja nekadašnje Dafiment banke iz 1993. godine.
Nameće se, naravno, pitanje – zašta NBS koristi to naše zlato? Koja mu je praktična korist? Zašto ga ne prodamo kao što su to učinile neke susedne zemlje?
U NBS, verujemo, bili bi mnogo srećniji da su nam rezerve zlata još veće. To je veoma vredna imovina koja i kada „čami” u trezorima i te kako vredi i podržava finansijsku stabilnost zemlje. U slučaju prodaje, međutim, o kojoj za sada niko ozbiljno ne razmišlja, devizne rezerve bi samo promenile strukturu. Iz zlata prešle bi u novac, ali bi sredstva ostvarena tom prodajom i dalje činila deo deviznih rezervi NBS, kojim se upravlja u skladu sa monetarnom i deviznom politikom. Ali, zlato je zlato, čak i kada mu vrednost povremeno pada.
Poslednjih dana veoma se puno piše o velikim kupovinama zlata u kojima prednjače i moćne države poput Rusije. Ni građani u Srbiji nisu sasvim neuki. I kod nas je zlato veoma traženo, ali sve kupovine i prodaje, u nedostatku berze, veoma su daleko od očiju javnosti, pa i poreznika. U zlato se više i radije ulaže nego u nekretnine. Zašto?
I skromna količina zlata, makar to bio i mali dukat, predstavlja veliku vrednost. Naravno – kada zatreba. Srbija po tome sledi svetski trend tražnje za zlatom koje ne gubi vrednost. Mi smo po tome i osobeni. Na zlato se kod nas ne plaća porez kao na svu ostalu imovinu.
Valja podsetiti da je do 1971. u svetu formalno važio takozvani zlatni standard. Postojala je obaveza da se za svaku finu uncu zlata dobije 35 dolara. Amerikanci su od toga veoma brzo odustali pa su jevtinim dolarima, zahvaljujući ekonomsko-političkoj dominaciji, zagospodarili svetom, a svoju novčanu jedinicu nametnuli kao rezervnu i obračunsku svetsku valutu.
-------------------------------------------------------
„Veknica” koju niko nije podigao
Prepoznatljiva izlivena poluga zlata, teška je, koji gram gore ili dole oko 12,5 kilograma. Za te „veknice” izlivene u posebnoj modli, u kojoj je donja osnovica uža od gornje, kao kod nekih vrsta kolača, vezana je topioničarska, ali i trezorska anegdota. Koliko je do sada poznato niko je još nije podigao jednom rukom hvatajući je sa stola za taj uži deo. Svi su, po opkladu, da je uzmu u trajno vlasništvo, posle puno muka i preznojavanja – odustajali neobavljenog posla.
-------------------------------------------------------
Hrvatska prodala svoj deo
Predstavnici pet zemalja nastalih na prostoru nekadašnje SFRJ u aprilu 2001. u Briselu raspodelili su 16 tona rezervi zlata koje je nekadašnja zajednička država imala u Banci za međunarodna poravnanja (BIS), čija se centrala nalazi u Bazelu. Te rezerve su podeljene tako što je bivša Savezna Republika Jugoslavija dobila 36,52, Hrvatska 28,5, Sloveniji – 16,39, BiH – 13,2 i Makedoniji – 5,4 odsto. Hrvatska je u septembru iste godine to zlato prodala BIS-u.
-------------------------------------------------------
Veliki dukat 400 evra
Mada Srbija nema zvaničnu berzu zlata, do tog plemenitog metala nije teško doći. Kao i do cena. Dovoljno je „izguglovati” zlato, cene, Beograd, i da dobijete gotovo sve zlatare ili menjačnice koje se bave kupoprodajom zlata. Cene su, manje-više, gotovo iste. Plaćanje u gotovom. Za ovu našu priču uzeli smo neki prosek.
Najjevtiniji gram zlata, od 14 karata, košta dve hiljade dinara. Dotle za gram od 24. karata treba platiti oko 3.500 dinara. Veliki dukat „Franc Jozef” (ne bušen) košta 48.000 dinara. Onaj s rupom, koji je nekome visio oko vrata, jevtiniji je za hiljadarku. Mali „Franc Jozef” s rupom košta 11.700, a ceo 12.000 dinara. Gram srebra je svega 25 dinara.
Slobodan Kostić
objavljeno: 27.11.2014.
