Izvor: Politika, 20.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Roboti među šljivama
U srpskim preduzećima i firmama trenutno radi preko 30 robota čiji broj se iz dana u dan uvećava – kaže Željko Krstivojević, direktor i osnivač „Robotakta“ iz Valjeva
Valjevo – Poslovni ljudi, trgovci i drugi namernici odnedavno u Valjevu, pored kajmaka, suvih šljiva, malina i duvan čvaraka, mogu naručiti i robot. Moćnu i efikasnu mašinu u koje softver, odnosno robotsku ćeliju, za najrazličitije poslove u industriji ugrađuje firma „Robotakt" >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na čijem čelu je Valjevac diplomirani inženjer elektrotehnike Željko Krstivojević (35). Valjevska firma je ekskluzivni i jedini predstavnik čuvene kompanije ABB, koja ove „vanzemaljce" zapošljava u srpskim i preduzećima zemalja u okruženju.
Naziv „vanzemaljci" inženjer Krstivojević ne odobrava, jer kako veli, roboti su civilizacijska i tehnološka tekovina a ne nikakvo čudo neviđeno. Ove pametne mašine u proseku zamenjuju grupe od najmanje 10 radnika na najsloženijim i najtežim poslovima sa izuzetno visokim procentom učinka. Kada dobiju komandu oni bez cigaret i drugih pauza rade koliko se to zahteva od njih za nadnicu od 2,5 evra po satu. Kada ne rade, ne prave ni dinar troška. Takvih radnika još nema nigde na svetu.
– U Srbiji je trenutno instalirano i uključeno u rad preko 30 industrijskih robota. Primera radi, oni u zemunskoj „Insi" sklapaju mehanizme za vodomere, u „Beohemiji" su angažovana tri robota na pakovanju deterdženata gde su zamenili čak 60 radnika, u Užicu rade na rezanju, varenju i sklapanju kotlova za grejanje, u Kuli poliraju sanitarne baterije, u kikindskom „Baniniju" angažovani su na pakovanju proizvoda gde su odmenili 39 radnika i povećali produktivnost za 50 odsto. Dakle, za sada su se roboti pokazali da nemaju konkurenciju kod poslova: varenja, sečenja materijala, brušenja, poliranja ili pakovanja. Bitno je naglasiti da roboti ne ugrožavaju zaposlene, već uvećavanjem profitabilnosti omogućavaju vlasnicima da otvaraju nove proizvodne pogone – objašnjava Krstivojević, koji je veliko iskustvo kada su u pitanju robotika i automatika stekao 90-ih godina prošlog veka u Sloveniji i nemačkoj kompaniji BMW.
Ovaj mladi i ambiciozni stručnjak sa timom od deset saradnika, u kojem su četiri inženjera, za nepunih godinu dana, stekao je veliko poverenje menadžmenta ABB-a. Zbog toga je njegova firma „Robotakt" dobila status vodećeg i jedinog sistem integratora od Slovenije do Turske. Pored izrade softvera prema potrebi naručilaca oni vrše obuku i servisiranje svih isporučenih robota, ali kako dodaje, iz solidarnosti i podsticanja primene novih tehnologija ne samo onih koji nose oznake ABB, već i drugih proizvođača.– Moram sa zadovoljstvom reći da sve ozbiljnije firme i preduzeća u Srbiji prepoznaju značaj uvođenja u proizvodnju tehnologija 21. veka. Jedan industrijski robot može sebe da otplati najduže za dve godine a uz to lako ga je „prekvalifikovati" za najrazličitije operacije. U 80 odsto slučajeva oni menjaju radnike na najtežim i poslovima gde dolazi do njihovog profesionalnog obolevanja ili povređivanja. Životni vek robota je oko 100.000 radnih sati a njihove cene zavisno od dodatne opreme kreću se od 24.000 do 27.000 evra – kaže Krstivojević uz podsećanje da će „Robotakt" iz Valjeva, uskoro organizovati edukativni centar za buduće operatere i programere kojih, sa potrebnim iskustvima, u našim preduzećima još uvek nema dovoljno.
Budo Novović
[objavljeno: 21/01/2008.]
