Izvor: Politika, 25.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Partnerstvo za uspešniji biznis
Kako će se u Srbiji poslovati u narednoj godini? Da li su monetarna i fiskalna politika koje su skrojile ekonomske vlasti podsticaj ili prepreka bržem privrednom rastu? Šta država može da učini za privredu i privreda za državu? Kako da još ranjiva srpska ekonomija postane konkurentnija? Koji su najveći izazovi u završnici privatizacije – vredi li glancati ili odmah prodati porodično srebro? Da li je za Srbiju bolje da biznis i politika budu u "braku" ili da se mirno razvedu? Na ova i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << druga pitanja, na okruglom stolu Politikinog poslovnog kluba "Poslovanje u Srbiji 2008" protekle nedelje, u kući "Politike", okupili su se i mišljenja sučelili – predstavnici države, ekonomske struke i privrede.
-----------------------------------------------------------
Veština mogućeg
– Privreda Srbije će u narednoj godini nositi lakši teret za onoliko koliko je manje učešće budžeta u društvenom proizvodu, ali rasterećenje kroz smanjenje poreza i doprinosa na plate nije planirano – bio je sasvim jasan odgovor Mirka Cvetkovića, ministra finansija, na najčešću primedbu dosadašnjih gostiju Politikinog poslovnog kluba – da su državni nameti na zarade i dalje veliki trošak u poslovanju preduzeća.
Utoliko pre što računice Ministarstva finansija koje je izneo ministar (za razliku od nekih analiza Svetske banke koje Srbiju svrstavaju u rekordere po visini poreza u regionu) ukazuju da učešće poreza i doprinosa u bruto zaradama od oko tridesetak odsto, nije veće nego u drugim zemljama. Ili da je, recimo, kao u Poljskoj.
Međutim, ministar finansija ne bi da zavarava privrednike: moguć je i pesimistički scenario.
– Ukoliko se pritisci nastave i ukoliko bi vlada poklekla pred zahtevima štrajkača za povećanjem plata, neplanirani budžetski trošak mogao bi da se nadomesti jedino većim zahvatanjima od privrede, upozorio je Cvetković, apelujući na učesnike Politikinog okruglog stola da podrže potrebu očuvanja makroekonomske stabilnosti, umesto da se bave računicama koliko je potrebno za tekući život. – Verujem da je teško živeti sa 12-13 hiljada dinara, ali je još gore živeti sa inflacijom.
Ministar finansija je, prema sopstvenom priznanju, svestan da je budžet za 2008. jedan od najkontroverznijih: vlada je istovremeno kritikovana i zbog malih i zbog velikih plata, razapeta između ocena stručne javnosti da je javna potrošnja prevelika i zahteva štrajkača da se ona poveća podizanjem zarada. Između potrebe da se sačuva makroekonomska stabilnost (kako ponovo ne bismo uleteli u inflacioni vrtlog) i obezbedi relativno visok privredni rast i, sa druge strane, preuzetih zakonskih obaveza.
– Uradili smo ono što je jedino bilo moguće: smanjili smo učešće javne potrošnje i budžeta u bruto domaćem proizvodu za 0,8, odnosno 0,7 odsto. Istina manje nego što je prvobitno planirano, ali uvereni smo da su obezbeđeni uslovi, da se uz koordiniranu akciju fiskalne i monetarne politike očuva makroekonomska stabilnost. Voleo bih da mi oni koji tvrde da se moglo više, kažu koje su to stavke na kojima se moglo skinuti.
I Ministarstvo finansija, kaže, zna da je javna potrošnja, stručno gledano, trebalo da bude manja, ali se, dodaje, postavlja pitanje šta bi se time dobilo.
– Osnovni cilj ove vlade je pridruživanje Evropi, odnosno srednjoročno ulazak u Evropsku uniju i ovaj budžet je jedna od karika na putu ka tom cilju. Bilo je moguće, naravno, napraviti mnogo bolji budžet, za zahtevanih 70 milijardi dinara manji, sa 30 –40 odsto manjim rashodima za plate, ali je pitanje da li bi onda dobio većinsku podršku i obezbedio kontinuitet puta ka EU. Ako smo i napravili kompromis, onda je on u funkciji tog kontinuiteta, a ne u funkciji pozicioniranja neke stranke, rekao je ministar finansija, dodatno objasnivši kritikovanu izjavu da predloženi budžet nije ekonomski optimalan, ali da je maksimum mogućeg u ovom socijalnom i političkom trenutku.
-----------------------------------------------------------
Čipovi iz Inđije i mobilni iz Niša
Informatika, elektronika i automobilska industrija, odnosno proizvodnja auto-delova trebalo bi da budu okosnica budućeg razvoja Srbije, uveren je Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja. Najavljuje da će njegovo ministarstvo već do Nove godine predložiti potpuno novi koncept industrijskog razvoja u kome su upravo ove grane markirane kao prioritetne.
Ako vlada prihvati ovaj predlog Inđija bi postala sedište prvog pravog srpskog IT parka, u Srbiju bi, posle "Microsofta", sem najavljene indijske kompanije, stigao i IBM i "Intel". Niš bi izrastao u centar elektronike, u kome bi, prema do sada pokazanom interesovanju, mobilne telefone i telekomunikacionu opremu proizvodili "Soni Erikson", ali i jedna kineska, britanska i francuska kompanija, dok bi se u Zrenjaninu, Kragujevcu ili Šapcu smestili svetski proizvođači auto-delova, poput američkog "Delfija", objasnio je Dinkić.
Ulaganja u ove grane i tehnologije zasnovane na znanju, koja bi zaposlila naše ljude, supstituisala uvoz i obezbedila veći izvoz, bila bi, po ministrovom predlogu, podržana snažnim državnim podsticajima. Posebno u pet-šest industrijskih zona koje bi imale nacionalni tretman i bile u nadležnosti Republike.
Kao što je duboko ubeđen da su strukturne promene u privredi jedini način da se dugoročno održi makroekonomska stabilnost i smanji trgovinski deficit i, kako je rešen, da do kraja sledeće godine okonča privatizaciju društvenih preduzeća, ministar ekonomije tako i smatra da ključ uspešnih strukturnih reformi leži u nedavno predloženom konceptu privatizacije i restrukturisanja velikih javnih preduzeća do 2010. godine.
- Ako vlada prihvati naš koncept Srbija bi mogla da računa na šest do osam milijardi dolara stranih investicija godišnje i sedam do osam odsto privrednog rasta. Najveći efekat bi bio razvoj akcionarstva. Beogradska berza bi postala značajna regionalna berza, a listiranje javnih kompanija na berzi omogućilo bi i dostupnost svih informacija o njihovom poslovanju. Država bi ostvarila znatne dodatne prihode za budžet, rezervu koja bi mogla da koristi za kapitalne projekte u oblasti infrastrukture.
Kako privatnih ulaganja nema bez dobre infrastrukture, po ministru Dinkiću, nužno je da se krene sa masovnim ulaganjem u saobraćajnu infrastrukturu (kapitalne objekte ali i lokalnu infrastrukturu na nerazvijenijim područjima i budućim značajnim turističkim destinacijama), ali i u energetiku. Pre svega da se u naredne tri godine završi Koridor 10, uključujući i obilaznicu oko Beograda, da se znatno prošire kapaciteti beogradskog aerodroma (novi kargo terminal), da se izgrade dva regionalna u Nišu i Kraljevu i da se osavremeni železnica na ključnim koridorima za transport robe.
Međutim, da bi Srbija obezbedila željeni privredni rast i iskoristila svoje konkurentske prednosti, pre svega geografski položaj, neophodan je konsenzus oko pravca reforme. I to ne samo konsenzus političkih stranaka, već i sa poslovnim krugovima, stručnjacima i sindikatima, ukazao je ministar Dinkić.
[objavljeno: ]
