Izvor: S media, 22.Jul.2009, 13:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Očekujemo pad BDP od 3,5 do 5 odsto
Ministarka finansija Diana Dragutinović ocenila je danas da će do kraja godine pad bruto-domaćeg proizvoda biti u intervalu od 3,5 do pet odsto, i najavila da će u septembru država početi da izdaje dugoročne hartije od vrednosti sa rokom dospeća od godinu dana, nominovane u dinarima.
Ministarka Dragutinović je u intervjuu Tanjugu navela da je država obezbedila oko 200 miliona evra kredita, na domaćem i stranom tržištu, za finansiranje deficita budžeta u ovoj i početkom >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << naredne godine.
Odgovarajući na pitanje da li očekuje dalji pad BDP-a u ovoj godini, Dragutinović je iznela procenu da će do kraja godine njegov pad biti izmedju 3,5 i pet odsto, ali i upozorila da je "rano je da budemo preterani optimisti".
Ona je podsetila da je u aprilu dostignuta najniža tačka u domaćoj ekonomiji, zbog velikog pada industrijske proizvodnje, ali je u maju pad BDP zaustavljen, zahvaljujući najviše porastu industrijske aktivnosti i to u delatnosti saobraćaja.
Ministarka finansija je ocenila da pad BDP-a nije tako dramatičan, ali da je zabrinjavajuća činjenica da je znacajno promenjena struktura potrošnje, i da je potrosnja opala mnogo više od pada BDP-a.
"Pala je potrošnja industrijskih proizvoda, pao je uvoz, dakle sve ono što u suštini donosi najveće poreske prihode. Potrošnja je pala za 10 do 15 odsto i to je presudno uticalo na pad poreskih prihoda", navela je Dragutinović.
Govoreći o prihodima državne kase, ministarka finansija je navela da su u odnosu na prošlu godinu mesečni prihodi budžeta u 2009. godini bili nominalno manji za tri odsto, a da su bili čak za oko šest odsto niži u odnosu na plan za ovu godinu.
Plan je za ovu godinu bio da mesečni prihodi budžeta budu oko 54 milijarde, a rashodi oko 60 milijardi dinara, što bi značilo deficit od oko šest milijardi dinara, precizirala je ministarka finansija i dodala su stvarni prihodi budžeta bili oko 50 milijardi dinara, a rashodi oko 59 milijardi, uz deficit od oko devet milijardi dinara.
Ministarka finansija je priznala da nije očekivala toliki budžetski deficit, jer, kada se projektuju prihodi budžeta, bez obzira na usporavanje privredne aktivnosti, očekuje se da će pad poreskih prihoda pratiti usporavanje te aktivnosti, medjutim, pad poreskih prihoda koincidirao je sa padom potrosnje, pre svega uvoza.
Kada je reč o obezbedjivanju novih izvora prihoda za finansiranje budžetskog deficita, Dragutinović je navela da je Ministarstvo finansija već obezbedilo oko 200 miliona evra za finansiranje deficita budžeta u ovoj i početkom sledeće godine, dodajući da se ratifikacija tih ugovora u parlamentu očekuje na jesen.
U Skupštini Srbije upravo je na raspravi Predlog zakona o kreditu države od Alfa, Vojvodjanske i Pireus banke, u ukupnom iznosu od oko 90 miliona evra, kazala je ona i napomenula da je od prodaje kratkoročnih i dugoročnih državnih hartija od vrednosti u ovoj godini obezbedjeno oko 60 milijardi dinara za finansiranje budžeta.
Ona je navela da je od Svetske banke već obezbedjeno oko 50 miliona dolara, a očekuje se i prva tranša makrofinansijske pomoći EU za budžet Srbije u ukupnom iznosu od oko 120 miliona evra.
Kada je stupila na dužnost ministra finansija, pre godinu dana, Dragutinović se priseća da je zatekla na deviznom računu budžeta oko 350 miliona evra "i visoku javnu potrošnju".
"Tu skromnu kasu i te pare na deviznom računu ja sam sačuvala. To je tih negde sad već skoro 380 miliona evra", kazala je ona.
Govoreći o kretanju inflacije do kraja godine, Dragutinović je ocenila da će ona biti ispod 10 odsto.
"Ja očekujem, definitivno, da će do kraja godine inflacija biti zaista jednocifrena, i da će se kretati izmedju osam i devet odsto", ocenila je ministarka finansija, i podsetila da je, prema najnovijim statističkim podacima, indeks potrošačkih cena u junu iznosio 8,2 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
"Medjutim, hoću da vas podsetim da je u junu zabeležena stagnacija i čak mislim pad velikog broja cena", ukazala je ona.
U odgovoru na pitanje zašto u Srbiji inflacija raste, za razliku od nekih razvijenih zemalja gde pada usled uticaja svetske krize, Dragutinović je objasnila da za to postoji više razloga, a jedan od njih je "evroizacija" domaće privrede, odnosno, kolebanje deviznog kursa koje se najvećim delom preliva u rast cena proizvoda i usluga.
To se dešava čak i u uslovima recesije, kada se desi, na primer, depresijacija valute, koja je u Srbiji u proteklih godinu dana iznosila više od 20 odsto i to je na kraju izazvalo odredjeni rast cena na tržištu, odnosno, inflaciju, objasnila je ona.
"Drugi razlog je što je opet počela da raste cena nafte i ta cena se takodje prelila u rast inflacije", kazala je ministarka finansija, i dodala je da je treći razlog za rast inflacije u Srbiji jednokratno povećanje akciza, kao mera Vlade Srbije za ublažavanje negativnih efekata svetske krize.
"Ja naravno očekujem, bez obzira na baš velike kiše, da će poljoprivredni proizvodi imati tendenciju pada, kao i mnogi drugi proizvodi zbog pada tražnje", rekla je sagovornica Tanjuga, i dodala se na jesen može desiti da dodje do opšteg pada cena, odnosno deflacije, kao i u drugim državama Zapadne Evrope.
Na pitanje da li to znači da nema potrebe za uvodjenjem novih poreza ili povećanjem postojećih, kao što je stopa PDV-a, Dragutinovićeva je odgovorila da je o tome još rano govoriti, jer nikad nije dobar trenutak da se povećavaju poreske stope u vreme krize.
"Mi definitivno moramo da reformišemo javnu potrošnju i to je samo pitanje trenutka", kazala je ministarka finansija i ukazala na primer Madjarske, koja je nije primenila "kejnzijansku medicinu" (po britanskom ekonomisti Džonu Majnardu Kejnzu, začetniku moderne makroekonomije) i povećala je stopu PDV-a, kao jednu od mera.
Prema Kejnzovoj teoriji, državna potrošnja treba da bude velika kao i deficit, zato što se na taj način neutrališe pad tražnje, ali je primer Madjarske drugačiji - oni nemaju mogućnosti da finansiraju veći deficit budžeta i njihova fiskalna politika je prilično restriktivna i kao takva je dogovorena sa MMF-om, objasnila je ona.
Madjarska je donela Zakon o fiskalnoj odgovornosti, povećala stopu PDV-a i imaće deficit ispod tri posto BDP-a, a samo pre dve godine imala je deficit od 10 odsto, navela je ona.
"Upravo rade ono obrnuto u odnosu na ono što preporučuje 'kejnzijanska medicina' i razmišljam, što je uvek dilema za ekonomistu, da li je to možda pravi lek i za Srbiju", nagovestila je ministarka finansija, i dodala da ukoliko kriza bude kratko trajala, postoji mogućnost da se u Srbiji primeni taj makroekonomski model, ali nije isključen i neki drugi scenario.
Proteklih godina Srbija je imala visoke prihode od privatizacije, kojima je finansiran deficit budžeta i finansirana visoka javna potrošnja, koja je, primera radi, samo u jednoj godini povećana za tri procentna poena, a istovremeno nije bilo povećanja poreskih stopa, rekla je Dragutinović.
