Izvor: Politika, 23.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi kredit za stari, uz oprez
Pre refinansiranja kredita treba uzeti kalkulator u ruke ili pitati službenika šta sve mora da se plati i koliko ukupno košta novi dug
Ako kredit koji koristite postaje sve skuplji, a rate sve teže za otplatu, treba tražiti spasonosno rešenje, to jest refinansirati ga – uzimanjem novog zajma za vraćanje starog. Odlučite li se za refinansiranje, najbolje bi bilo da uporedite uslove kod banaka i „konsultujete” kalkulator. Jer, kamata i razni dodatni troškovi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mogu biti nova zamka.
Da su krediti za refinansiranje postali pravi hit među građanima, koji su na brzinu i nesmotreno uzeli pozajmice a da prethodno nisu proverili uslove zaduživanja, pokazuje i podatak da je od ukupno uzetih zajmova svaki deseti za refinansiranje. Iako su stizala upozorenja iz Narodne banke da treba dobro pročitati ugovor, i dalje je glavno, a često i jedino pitanje na šalteru „koliko para mogu da dobijem”.
Šta se dobija
Neke banke su ponudile da refinansiraju zaduženja i po osnovu kreditnih kartica, ali i dozvoljenih minusa. Građani posežu za ovim novim pozajmicama zato što su niže kamate i duži otplatni rok, što znači i manja mesečna rata. Povoljnost je i što se svi uzeti krediti mogu refinansirati jednim, pa to dužniku olakšava posao namirenja
Međutim, niže rate, sa dužim rokom otplate, obično znače da ćete na kraju platiti mnogo više nego što ste planirali i mislili da ćete ućariti.
Valja imati na umu da takva usluga banaka košta, pa treba proveriti da li je zaista jeftinije refinansirati dug ili nastaviti sa otplatom starog zajma. Da bi refinansirale kredit, banke najčešće traže da se tekući račun prebaci kod njih, što u nekim košta, a uz 20 odsto depozita plaća se i održavanje računa, kao i provizija za odobravanje novog kredita. Uz refinansiranje po pravilu ide i trošak prevremene otplate starog duga, koji iznosi od jedan do tri odsto na ostatak duga. Ti troškovi ne ulaze u nominalnu kamatu i plaćaju se najčešće u kešu.
Zato je najbolje otići u banku i pitati službenika šta sve mora da se plati pre potpisivanja bilo kakvog ugovora. Takođe, treba tražiti i anuitetni plan, odnosno papir na kome precizno piše koliko će iznositi svaka mesečna rata. Samo refinansiranje ne povećava zaduženost, već dužnik menja banku kojoj duguje, ali često i uzima još neki dinar više, pa dug poraste.
Mesečna rata ne sme da bude viša od 30 odsto ukupnih mesečnih primanja dužnika. Takođe, neophodno je položiti 20 odsto depozita indeksirano u evrima, na koji banke plaćaju kamatu od jedan do dva odsto.
Za refinansiranje kredita ili drugog dugovanja potrebno je podneti i dosta dokumentacije. Neophodan je zahtev za keš kredit, kopija lične karte, potvrda o zaposlenju i visini primanja, overene isplatne liste zarada za poslednja tri meseca za sve učesnike u kreditu, potvrda o ostatku duga, saglasnost za izveštaj Kreditnog biroa, a neke banke traže i plaćen telefonski račun za prethodni mesec.
Različiti uslovi
Banke nude različite uslove za refinansiranje, a kamate mogu biti uz valutnu klauzulu u evrima i bez nje. Tako Komercijalna banka odobrava kredit za refinansiranje do 1,2 miliona dinara na rok do 24 meseca uz efektivnu kamatu od 14,8 do 17,2 odsto i naknadu od 2,3 odsto. Hipo Alpe Adrija banka nudi takve kredite, od 500 do 15.000 evra na rok od šest meseci do 24 meseca uz efektivnu kamatu od 12,1 do 18,8 odsto i naknadu od dva procenta. Kod Alfa banke se može podići kredit od 1.000 do 10.000 evra na rok do 24 meseca uz efektivnu kamatu od 11,14 odsto i bez naknade, dok Vojvođanska banka zajam do 15.000 evra daje uz rok otplate do 120 meseci uz kamatu od 11,71 odsto, takođe bez naknade.
Ako, na primer, uzmete kredit od 5.000 evra, uz depozit od 20 odsto, na 24 meseca uz efektivnu kamatu od 15,7 odsto, mesečna rata je 236 evra. Za depozit banci morate ostaviti 1000 evra i jednokratnu naknadu 125 evra.
B. Dumić
[objavljeno: 24/03/2008]
