Izvor: B92, 10.Apr.2009, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NBS će ipak smanjiti plate
Beograd -- Narodna banka Srbije pridržavaće se zakona o smanjenju plata zaposlenima u državnoj upravi, ali će zatražiti i da Ustavni sud oceni ustavnost takvog zakona.
Leks specijalis zakon je obavezujuć za sve i NBS će ga se pridržavati u obliku u kojem bude izglasan u parlamentu, ali će ocena Ustavnog suda biti zatražena jer u centralnoj banci smatraju opasnim presedanom da se Leks specijalis zakonima Narodnoj banci Srbije nalaže šta treba da radi, saopšteno je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << iz NBS.
Kako navode u NBS, to danas mogu biti zarade a sutra bilo koja druga aktivnost centralne banke.
NBS i dalje smatra da je smanjivanje zarada zaposlenima u toj instituciji protivustavno rešenje, koje narušava samostalnost i nezavisnost Narodne banke, koja se ne finansira iz budžetskih prihoda i u koju nikada nije ušao nijedan dinar od naplaćenih poreza.
Iz tih razloga guverner Radovan Jelašić je rekao da neće smanjivati zarade u Narodnoj banci Srbije, ali će one biti smanjene ukoliko se na predlog vlade takav protivustavni zakon donese, saopšteno je iz centralne banke.
Jelašić je do danas tvrdio da nije spreman da radi za platu manju od sadašnjih 412.175 dinara, odnosno za 180.000 dinara, koliko bi njegova primanja bila posle dovođenja na nivo od šest prosečnih zarada u Srbiji.
To, kako su objašnjavali u centralnoj banci, ne znači da će guverner podneti ostavku, već da će se boriti pravnim sredstvima.
U NBS su takođe do danas tvrdili i da neće primenjivati leks specijalis ni u slučaju da se pokrene sudski postupak, odnosno do njegovog okončanja.
Prihodi NBS
Narodna banka Srbije ostvaruje prihode od:
- kamate na sredstva deponovana u inostranstvu;
- kamate na kredite i na plasmane iz primarne emisije;
- naknada za obavljanje usluga;
- kupovine i prodaje hartija od vrednosti;
- pozitivnih kursnih razlika...
"Prema Ustavu, Narodna banka Srbije je centralna banka države, samostalna je, a podleže nadzoru Skupštine Srbije, kojoj i odgovara.
Zakon o NBS kaže da smo samostalni i nezavisni u obavljanju funkcija. Institucionalna nezavisnost znači da Narodna banka Srbije ne može da traži niti da prihvata uputstva od državnih organa i drugih lica”, podsećaju iz NBS.
U Narodnoj banci Srbije još jednom ističu da se zarade podmiruju iz ostvarenih prihoda, a ne iz budžeta države. Zato, kako objašnjavaju, za njih ne važi Zakon o zaradama državnih službenika i nameštenika.
Sa time se ne slažu u Vladi Srbije, iz koje je nekoliko puta pominjana baš Narodna banka kao institucija na koju se direktno odnose nove mere.
Inače, Nacrt zakona o smanjenju plata državnim činovnicima predviđa da manje plate imaju poslanici, predsednik države i članovi Vlada. Međutim, u zakonu stoji i da na manje novca treba da računaju i zaposleni u NBS, kao i u privrednim komorama, koji plate finansiraju iz sopstvenih prihoda.
Danak države u ovom talasu izbegle su sudije, javni tužioci, zaposleni u pravosudnim organima, Vojsci, policiji, Bezbednosno informativnoj agenciji, obrazovanju,zdravstvu, kulturi i socijalnoj i dečjoj zaštiti.
Zakon predviđa i kazne. Svako ko ne poštuje odredbe o smanjenju zarade moraće da plati od 300.000 dinara do 1.000.000 dinara ili da ode u zatvor na godinu dana.
Manje plate u PKS
Među institucijama koja sama finansira svoje plate je i Privredna komora Srbije, iz koje najavljuju da će poštovati odluku vlade da se zarade smanje. Direktor centra za informisanje PKS Ivan Jakšić kaže da se zaposleni neće buniti, odnosno da će zarade u Privrednoj komori solidarisati sa ostalima. „Ne znam koji je razlog vlade daPKS svrsta u red državne administracije i zaposlene u privrednoj komori kao državne činovnike što oni svakako nisu, jer oni to svakako nisu, jer PKS nije budžetski korisnik, ne finanasira se iz budžeta, već samo od članarina koje plaćaju privrednici i usluga koje oni pružaju, jer je PKS servis privrede. Ukoliko Vlada donese takvu odluku i ona bude primenjena i na zaposlene u Privrednoj komori Srbije, naravno da ćemo mi morati to da prihvatimo i mi ćemo se naravno i sami solidarisati sa tom odlukom", kaže on.
Predsednik Udruženja " Pravnici za demokratiju” Stevan Lilić ocenjuje da , iako su među institucijama i one koje svoje zarade same finansiraju, nema pravnih smetnji da se u vreme krize takav jedan zakon sprovede.
»Zahvat mora da bude svuda gde postoji realan prihod i realna primanja, a radi se o opštim i o javnim interesima, znači to nisi privatne firme. Pa čak i privatne firme moraju da se uključe više ovog puta u ostvarivanje javnog interesa, recimo da povedu računa kako da smanjujući profit pre svega, pa onda i smanjujući plate, zadrže što više ljudi, dakle da ne dođe do otpuštanja, jer to takođe pritiska na budžet i slično«, kaže Lilić.
On navodi i da je neophodno da ideja socijalne pravde bude prisutnija u vreme ekonomske krize.
»Mislim da ovaj korak Vlade dosta kasni, da je korak koji je bio neminovan i mislim da tu sa pravne tačke gledišta ne bi imalo šta posebno da se prigovara u smislu da li je to pravno moguće, pravno dozvoljeno. Reč je o tome da mora da se postigne ušteda i to drastična kada je reč o globalnoj finansijskoj krizi«, ocenio je Lilić.
Podsetimo, u svom paketu mera protiv krize Vlada je planirala da se plate državnih činovnika veće od 40.000 dinara umanje za 10 odsto a one više od 100.000 dinara za 15 odsto.
