Izvor: S media, 01.Nov.2009, 11:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Metro opet na čekanju
Nakon dolaska ruske delegacije, iako je bilo izvesno da će Rusi ponuditi kredit po sistemu „ključ u ruke”, otkriveno da Beograd nema spremljenu dokumentaciju I železnička stanica ispod Vukovog spomenika čeka metro.
Iako je bilo izvesno da će beogradski metro biti finansiran iz ruskog kredita, 500 miliona evra namenjenih za to otići će na drugu stranu. Uslov da se dobije ruski kredit jesu – završeni projekti, što nije bio slučaj sa metroom.
Kad je ruska >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << delegacija stigla u Beograd i kad je bilo izvesno da će Rusi ponuditi kredit po sistemu „ključ u ruke”, otkriveno je da Beograd nema spremljenu dokumentaciju, procenjeno je da će za pripremu dokumentacije biti potrebne dve godine i, na kraju, konstatovano da još nije odlučeno da li će biti građen teški ili laki metro ili kombinacija ta dva.
Pošto je Nacionalni savet za infrastrukturu beogradski metro uvrstio u prioritete, Skupština grada je proletos angažovala stručnjake iz Španije, Nemačke i Austrije da utvrde koji je tip metroa potreban Beogradu. Do sada su postojale dve verzije metroa – klasični, za koji su projekti urađeni pre tri decenije i laki šinski transport koji delom saobraća pod zemljom, a delom po njenoj površini.
Sektor za metro, koji je sedamdesetih godina upošljavao 150 stručnjaka, ispitao je trase i sačinio idejne projekte. Urađena su i geotehnička i geodetska istraživanja. Prva linija, odnosno trasa od Zemuna do Vukovog spomenika i od Kalemegdana do Autokomande sa stanicama i kompletnom opremom prema proračunu projektanata bila bi izgrađena za osam-devet godina. Tih 14 kilometara, prema preliminarnim procenama, koštalo bi oko milijardu evra. Pitanje je međutim koliko su ti projekti danas primenljivi.
Prethodna gradska vlast više je bila privržena ideji takozvanog lakog metroa, koji bi se delimično kretao ispod zemlje, a delom po njoj. U vreme kada je pre pet godina rađena studija opravdanosti, procenjeno je da je izgradnja klasičnog metroa nerentabilna jer je rast broja stanovnika, pa samim tim i broj putnika u odnosu na sedamdesete prilično umanjen. Drugi argument je bila cena, jer bi prva linija, lakog šinskog metroa, od Tvorničke ulice u Zemunu do Ustaničke na Zvezdari bila upola jeftinija i koštala bi oko pola milijarde evra. Španska firma „Ineko” uradila je studiju i projekte koji podrazumevaju da se laka šinska vozila kreću površinom Bulevara kralja Aleksandra. Od toga se odustalo. Sve preporuke, kako se nezvanično može čuti, idu prema kombinaciji teškog i lakog metro. Zbog toga je nužno raditi i nove studije i nove projekte.
M. Avakumović - Politika
Metro žrtva političkih odluka
1972 – predsednik Skupštine grada Branko Pešić prihvata i pokreće ideju izgradnje metroa.
1982 – predsednik Izvršnog odbora grada Radoje Stefanović suspenduje metro i novac ulaže u tramvaj.
1986 – predsednik IO grada Živana Olbina rehabilituje sektor za metro.
1991 – predsednik Skupštine grada Milorad Unković odbacuje metro i prihvata koncept lakog metroa (LŠS).
1997 – predsednik Skupštine grada Zoran Đinđić ponovo afirmiše ideju izgradnje metroa.
1997 – predsednik Skupštine grada Spasoje Krunić suspenduje Sektor za metro.
2003 – usvojen je GUP prema kojem se u Beogradu gradi LŠS.
2005 – gradonačelnik Nenad Bogdanović kreće u realizovanje ideje izgradnje LŠS.
