Izvor: Politika, 25.Apr.2015, 09:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Makedonci dali više nemačkim investitorima
Po lakoći poslovanja, prema izveštaju Svetske banke za 2015, naša zemlja na 91, a Makedonija na 30. mestu, ali ta činjenica nije uvek presudna u opredeljivanju investitora, kažu stručnjaci
Gubi li Srbija trku sa zemljama u okruženju u privlačenju stranih investicija?
Ovo pitanje se nametnulo posle izjave Martina Knapa, direktora Nemačko-srpskog privrednog udruženja, u utorak na predstavljanju rezultata ankete, da su tri nemačke firme umesto da kod nas otvore >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << fabrike, otišle u Makedoniju. Od te tri firme, dve će, kako se doznaje, zaposliti oko 1.600 radnika.
Bojan Ristić, asistent na beogradskom Ekonomskom fakultetu, kaže da je teško na osnovu ove izjave oceniti da li Srbija gubi trku u privlačenju stranih investitora upoređivanjem uslova poslovanja u Srbiji i Makedoniji.
– Zamislite, na primer, da neka kompanija namerava da investira u kapacitete za proizvodnju vina – kaže Ristić. – Makedonija bi bila bolje mesto za taj posao, jer ima više sunčanih dana, čak iako bi Srbija pružila nešto bolje uslove za poslovanje takve kompanije. Primer je krajnje trivijalan, ali kad nijanse odlučuju, on odslikava koliko je teško doći do odgovora „zašto Makedonija, a ne Srbija” kad se ne zna o kom tipu poslovanja je reč.
Naš sagovornik napominje i da je odluka preduzeća da investira u stranu zemlju deo njegove poslovne politike, a ona se donosi na osnovu detaljnih analiza, a često i pregovora sa vladama povodom nestandardnih ustupaka koji se mogu dobiti. Takvih slučajeva je bilo prilično u našoj skorijoj istoriji, dodaje, a pri tome treba imati u vidu da svaki ustupak povećava profitabilnost ulaganja.
Zato bi možda valjalo postaviti pitanje: šta su Makedonci ponudili nemačkim kompanijama u zamenu za njihov dolazak, što možda mi nismo – kaže Ristić. – Naravno, ovo sve pod pretpostavkom da je reč o znatnom iznosu kapitala, a posledično i radnih mesta, da bi zemlje veličine Srbije ili Makedonije našle interes da pregovaraju.
Konačno, i Srbija iz meseca u mesec u konkurenciji sa zemljama iz regiona dovodi na svoj teren sve veći broj investitora. Prekjuče smo izveštavali o „Svarovskom” u Subotici. Ima ozbiljnih najava i o novim investitorima. Time očigledno padaju u vodu dežurne zamerke „stranih investitora” o nekakvoj političkoj ili društvenoj nestabilnosti Srbije kao domaćina stranih ulagača. U ovom konkretnom slučaju presudilo je nešto drugo, jer Makedonija ni po čemu nije primer državne, političke ili ekonomske stabilnosti.
Svetski ekonomski forum svake godine rangira zemlje po Indeksu globalne konkurentnosti, a Svetska banka po uslovima poslovanja. Ristić kaže da je 2014. godini Srbija rangirana na 94, a Makedoniju na 63. poziciji od 144 zemlje.
– Nezavisno od razlika u poziciji na listi, koje često nisu realne, jer su podložne subjektivnim ocenama pri anketiranju, što umanjuje uporedivost zemalja, važno je videti da je Srbija, kao i Makedonija ostvarila veliki napredak u odnosu na prethodnu godinu. To znači da su u oba slučaja uslovi poslovanja zajedno sa konkurentnošću zemlje poboljšani u odnosu na prethodnu godinu. Ako je suditi prema tome, razlog odluke o neinvestiranju ne bi trebalo tražiti u pogoršanju poslovne klime u Srbiji.
Srbija je u Izveštaju o uslovima poslovanja Svetske banke za 2015. godinu (Doing Business), kojim se ocenjuje lakoća poslovanja u nekoj zemlji, pala sa 77. na 91. mesto. Od zemalja u regionu najbolje je plasirana baš Makedonija, na 30. mestu, Crna Gora je na 36. poziciji, Bugarska na 38. mestu, Rumunija na 48, Slovenija na 51, a Hrvatska na 65. mestu.
Iako je 2014. donet nov Zakon o radu, u izveštaju piše da Srbija nije zabeležila reforme koje se mere u izveštaju i koje olakšavaju regulatorni okvir tokom 2013. i 2014. godine. Pored toga, Srbija je otežala postupak prenosa imovine. Upućeni kažu da je najveći pad ove godine napravljen u oblasti uknjižbe nekretnina, gde smo pali za 24 mesta u odnosu na prethodni izveštaj.
U izveštaju za prethodnu godinu Srbija je bila na 93. poziciji, ali je u međuvremenu promenjena metodologija, pa bi se prema pokazateljima u izveštaju za prethodnu godinu našla na 77. mestu.
Najlošije ocene dobili smo zbog načina izdavanja građevinskih dozvola, gde se nalazimo na 186. mestu i po načinu plaćanja poreza – na 165. mestu. Preduzetnici u Srbiji se suočavaju sa 67 plaćanja godišnje, ako žele da budu u skladu sa poreskom regulativom, što je najviše u Evropi. Najbolje smo prošli u zaštiti manjinskih investitora (32. mesto) i rešavanju stečajnog postupka (48. mesto). U SB su zaključili da 91. mesto na listi ukazuje da je potrebno još dosta toga uraditi.
Troškovi dobijanja građevinskih dozvola najviši su u regionu Evrope i centralne Azije (26 odsto vrednosti skladišta koje se gradi). Skraćivanja vremena čekanja na građevinsku dozvolu sa 279 na 28 dana od 1. marta ove godine trebalo bi da nas veoma pomeri na ovoj rang-listi Svetske banke.
-----------------------------------------------------
Nešto lošiji rezultati
U poslednjoj anketi stotinu preduzeća Nemačko-srpskog privrednog udruženja o uslovima poslovanja u Srbiji za 2015. godinu, koja se sprovodi deset godina zaredom, dobijeni rezultati su nešto lošiji nego u prethodnoj. Trećina ispitanika je svoje poslovanje ocenila kao dobro, gotovo 60 odsto kao zadovoljavajuće, a samo četiri procenta nije zadovoljno. Procenat onih koji bi ponovo investirali u Srbiji sa 92 u 2014, smanjio se na 88 odsto u ovoj godini.
