Izvor: B92, 24.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Loš rod žitarica
Beograd -- Loša žetva žitarica prognozirana je još u maju, ali se ispostavilo da su rezultati i lošiji od očekivanih; malo novca za predstojeću setvu.
Poljoprivrednicima situaciju dodatno otežava i zabrana izvoza žitarica, koja je uticala na formiranje niže otkupne cene. Žetva je obično najsrećnije vreme za poljoprivrednike, ali u Šumadiji nema razloga za slavlje. Žika Nikolić, kombajner, kaže da je rod kukuruza podbacio oko 40 odsto.
Na jugu Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << situacija je još gora, skoro da su retke parcele gde uopšte ima klipa. U Vojvodini je situacija nešto bolja, ali od regiona do regiona prinosi su drastično umanjeni.
Zbog visokih temperatura ima parcela gde rod ne samo da je loš, već ga uopšte nema jer kukuruz nije oprašen.
Paja Skenderović, poljoprivrednik iz Subotice, teško je pogođen elementarnom nepogodom. "Prošle godine oko 10 tona suvog zrna je bio prosek, a ove godine oko 300 kilograma po hektaru, možda", kaže on.
Ratarima je posebno teško pala uredba Vlade Srbije kojom je zabranjen izvoz žitarica. Zahvaljujući uredbi, cena kukukuruza u Srbiji je 16 dinara, a u Mađarskoj 23. Prehrambena industrija će imati prilike da u vreme žetve otkupi sirovine po najnižim cenama u Evropi.
Miroslav Ivetić, predsednik Udruženja poljoprivednika u Subotici, smatra da to nije pravedno. "Namenjeno je isključivo u korist prerađivača, zato što vidimo da je zabranjen izvoz žitarica i uljarica samo u zrnu", kaže on.
"Sve prerađevine se mogu izvesti. To znači da je uredba namenjena zaradi prerađivača jer zna se da poljoprivrednici nemaju privredne kapacitete i da oni mogu svoje proizvode preraditi da bi mogli da ih izvezu", kaže on.
Agroekonomisti Srbije se slažu da je uredbom seljacima onemogućen fer pristup tržištu. Profesor Miroslav Ševarlić je na skupu agroekonomista taj stav izneo ministru poljoprivrede. "Ja sam rekao da je bolje i najlošije funkcionisanje robnih rezervi nego najbolja uredba o zabrani izvoza", kaže on.
Poljoprivrednici traže da na područjima gde su štete od suše velike bude proglašena poljoprivredna katastrofa i da ih država oslobodi plaćanja dažbina.
Najgore od svega nije to što je suša uzela danak u letini, već što seljaci neće imati novca da ulože u predstojeću setvu žita.
