Izvor: B92, 11.Okt.2014, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lepo vreme izvuklo ratare na njive
Poljoprivredni proizvođači su iskoristili stabilno vreme kako bi intezivirali poslove na ubiranju jesenjih kultura i pripremi parcela za setvu ozimnih useva.
Na imanju farmera Menjherta Harangozoa iz Ljutova kraj Subotice započela je jesenja setva, a predstoji i berba kukuruza.
Kao jedan od najvećih farmera u regionu Subotice, sa više od stotinu grla uznih krava, Harangozo je jedan od pet najvećih dobavljača sirovog mleka Mlekare Subotica.
Stoga na svom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << imanju gaji kulture potrebe za ishranu stoke, pa je tako počela setva stočnog ječma.
Harangozo se nada da će sadašnje vremenske prilike potrajati kako bi radovi bili obavljeni u rokovima i bez padavina koje bi ih usporile.
"Posle ovih malo dužih kišnih dana, malo smo se i bojali od ulaska u njivu i od toga kako će biti. Hvala bogu, vreme se poboljšalo i stvorilo prilike za jesenje radove što se tiče setve i žetve kukuruza i onoga što je preostalo na njivama. Za sledećih desetak dana se predviđa lepo vreme, pa će se odraditi veći deo posla", rekao je Harangozo Tanjugu.
Nakon setve predstoji mu žetva preostalog kukuruza, gde očekuje dobar rod, koji automatski znači i nižu otkupnu cenu.
"Što se tiče prinosa, tu treba da budemo zadovoljni. E, sad, cena - to ćemo videti. Jer, kad rodi malo manje onda su cene malo veće, a kad rodi više cene su manje i opet isto zarađujemo, ništa više", dodao je Harangozo.
U Poljoprivrednoj stručnoj službi Subotice savetuju poljoprivrednicima da, i pored velike vlage zrna, kao posledice obilnih padavina tokom godine, što pre krenu sa skidanjem ovogodišnjeg roda kukuruza.
"Naša je procena da vlaga više neće padati. Imamo najavu da će sada biti nekih desetak dana lepog vremena i bitno je da što pre skinemo kukuruz, pošto će se na jednom delu parcela pod kukuruzom sejati pšenica ili ječam", rekao je Tanjugu savetodavac u ovoj službi Neven Orčić.
Govoreći o setvi, Orčić je napomenuo poljoprivrednicima da obrate pažnju na količinu unetog mineralnog đubriva, odnosno da bi bilo najbolje da je obavljena agrohemijska analiza zemljišta, jer je ova godina bila jako rodna, samim tim je iz zemljišta "izvučeno" više minerala koje treba zemlji "vratiti" kroz veću količinu đubriva u odnosu na uobičajene.
Orčić, takođe, naglašava da poljoprivrednici moraju voditi računa i o rokovima setve, pošto je rok za setvu ječma već završen, a rok za setvu pšenice upravo počinje i traje do 25. oktobra.
Svaki izlazak iz rokova, po njegovim rečima, znači povećanje količine semena, kasnije nicanje što može dovesti do toga da biljka kao nedovoljno razvijena uđe u zimski period, a to usloviti njeno smrzavanje, što sve znači povećanje troškova proizvodnje i potencijalno niže prinose.
Kako je Tanjugu rečeno u Gradskoj službi za poljoprivredu, do sada je završena žetva suncokreta na oko 8.000 hektara, uz prosečan prinos od 3,15 tona po hektaru, dok su kod soje ostvareni rekordni prinosi.
Prema rečima šefa ove službe Mirka Ostrogonca, i pored povećane vlage zrna koja je uzrokovala nešto kasniju žetvu ove kluture, na oko 2.500 hektara ostvareni su rekordni prinosi od četiri tone po hektaru, što po njegovim podacima nije zabeleženo u istoriji gajenja ova kulture u Subotici, odnosno u poslednjih 40-ak godina.
Vađenje šećerne repe, po njegovim rečima, još uvek nije započelo, dok je berba kukuruza prvo započela sa siliranjem za potrebe stočarstva, zatim i berba kukuruza u klipu i kombajniranje kukuruza u zrnu, koji se za sada predaje mešaonama za spremanje koncentrovane stočne hrane.
"Možemo konstatovati da je do sada, kada je u pitanju kukuruz, završen posao na oko šest do sedam hiljada hektara, da su takođe izvanredni prinosi, neočekivano dobri i kreću se na nivou od devet do dvanaest tona po hektaru", rekao je Ostrogonac Tanjugu.
Međutim, problem predstavlja velika vlaga zrna, koja je kod ranijih hibrida trenutno na nivou od 17 do 19 odsto, što je više od standardnog, zbog čega je potrebno sušenje radi dugoročnog lagerovanja, što dovodi do novih troškova.
"Proizvođači zaista ne biraju način da se mora sušiti zrno. Jednostavno su prinuđeni da postepeno skidaju obilan rod koji zbog velike mase i velikog prinosa zrna ide nešto sporije nego što je uobičajeno", rekao je Ostrogonac.
Što se tiče jesenje setve, Ostrogonac kaže da je ona završena u slučaju uljane repice i ozimog ječma, koji su do sada posejani na oko 3.000 hektara, dok predstoji glavni posao na setvi pšenice, koja je do sada posejana, takođe, na oko 3.000 hektara, a inteziviranje setve se očekuje u drugoj dekadi oktobra. Ukupno je predviđeno da se pšenicom zaseje 19.250 hektara, dok će jesenja setva ukupno biti obavljena na 25.500 hektara, s tim da će doći do određenih promena u strukturi setve na štetu pšenice.
"Jednostavno, vremenski uslovi će onemogućiti kukuruz kao pretežnog preduseva za strna žita, a sa druge strane i same kalkulacije pokazuju da je proizvodnja pšenice neprivlačna i da će ljudi nekako smaniti te površine iz tih razloga", procenjuje Ostrogonac.
