Izvor: Politika, 08.Sep.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Konkurencija oborila cenu ulja
Novi proizvođači bore se za mesto na tržištu, pa je velika ponuda razlog što se zejtin može pazariti i za 75 dinara po litru
Iznenadna i velika ponuda suncokretovog ulja u domaćoj proizvodnji po niskim cenama od svega 75-80 dinara po litru mnoge je navela na pomisao da se radi o nekim spekulativnim radnjama proizvođača i trgovaca, ili da su potrošači do sada bili žrtve monopolskog položaja istih igrača.
Tim pre što >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je ne tako davno isti proizvod poskupeo na 120-125 dinara po litru, s obrazloženjem da su proizvođači morali da ukinu rabate, odnosno popuste velikim trgovcima, kako bi obezbedili novac za isplatu suncokreta proizvođačima.
Tako su potrošači u prilici da pazare ovu namirnicu i za trećinu jevtinije nego pre nekoliko sedmica.
Poznavaoci prilika, međutim, tvrde da nije reč ni o spekulacijama ni o monopolu već samo o ovogodišnjim specifičnim prilikama na tržištu – velikoj konkurenciji i ponudi.
Naime, pojavio se nov proizvođač suncokretovog ulja „Viktorija grupa”, sa svojim pozamašnim kapacitetima u Šidu, ali i nova imena starih proizvođača poput „premijuma”, ulja koje fabrika „Sunce” iz Sombora proizvodi kao ekskluzivnu robnu marku „Deltinog” trgovačkog lanca, pa je konkurencija oborila cenu. Povelike su i prošlogodišnje zalihe jestivog ulja.
U magacinima fabrika još ima oko 50.000 tona, što je oko 40 odsto domaće potrošnje koja iznosi oko 120.000 tona.
Olga Čurović, direktor novosadske Zajednice za industrijsko bilje, kaže da je fabrike ulja konkurencija naterala da obore cenu.
– Jevtinije ulje za sada nude samo fabrike koje imaju nove programe, poput marke „premijum”, da bi osvojile tržište, kao i novi proizvođači koji nisu opterećeni ni prošlogodišnjim zalihama ni tadašnjom visokom otkupnom cenom suncokreta od 25 dinara po kilogramu. Ove godine suncokret će biti jevtiniji i fabrike računaju na to. Ostali će, verovatno, kasnije obarati cene. Sem toga, fabrike su morale da snize cenu glavnom proizvodu kako bi što više došle do sredstava za otkup ovogodišnjeg roda – kaže Čurović.
Inače, fabrike ulja još nisu saopštile kolika će biti otkupna cena suncokreta, već samo najavljuju onu tržišnu, koja će se formirati prema cenama u okruženju. Otkupna cena suncokreta u Mađarskoj je 18 i 19 dinara, a očekivanja su da će se kod nas formirati na sličnom nivou, verovatno i nižem.
Sva je prilika da zemljoradnici nimalo neće biti zadovoljni, pa se već sada mogu čuti zamerke da će ih niža cena suncokreta upropastiti i da, zapravo, niža maloprodajna cena ulja ide na njihov račun. Ovogodišnji rod suncokreta procenjuje se na gotovo 400.000 tona, a lane je rodilo čak 100.000 tona više.
Izvoz je podbacio, a ni podsticaj za izvoz od pet odsto vrednosti izvezene robe nije bio dovoljan da se svi viškovi plasiraju na inostrano tržište.
Sekretar Udruženja za poljoprivredu PKS Milan Prostran tvrdi da nema monopola na domaćem tržištu ulja i uljarica.
– I ove godine tržište određuje cenu, a ona, naravno, ne može da bude ista kao svake godine, jer se menjaju prilike. Imamo puno fabrika s velikim kapacitetima, a one su i u domaćem i u stranom vlasništvu. Ovde se zaboravlja da je samo pre neku godinu kao posledica velike tražnje za uljaricama na svetskom nivou radi proizvodnje biogoriva otkupna cena suncokreta bila čak 300 evra za tonu. Posle pojevtinjenja nafte na svetskom tržištu i odustajanja od proizvodnje biogoriva jer je to postalo skupo, cene i žitarica i uljarica su se sunovratile. To je i razlog što se „Viktorija grupa”, koja je u Šidu prvo proizvodila biodizel, sada preorijentisala na rafinisano ulje. Otuda i veća ponuda suncokretovog ulja na tržištu – smatra Prostran.
Prema njegovim rečima, četvoročlano domaćinstvo u Srbiji mesečno troši oko tri litra ulja i ukupni ćar zbog aktuelnog pojevtinjenja ove namirnice nije ni 100 dinara što je zanemarljivo.
Kod nas u ponudi ima i uvoznog ulja, na primer onog iz Moldavije po ceni od 85 dinara po litru. Na pitanje da li je to možda realna cena za ovaj proizvod, Prostran odgovara da to nije parametar jer zemlje izvoznice osvajaju tržište, a to kasnije naplate.
J. Rabrenović
[objavljeno: 09/09/2009]
