Izvor: B92, 17.Okt.2014, 16:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko će giganti uliti u budžet?
Odlukom Vlade da javna preduzeća uplate u budžet više profita nego do sada, najviše će biti oštećen Telekom, smatraju ekonomisti.
S druge strane, stručnjaci tvrde da će manjak profita najlakše podneti Aerodrom, Elektromreža i Pošta.
Stručnjaci, međutim, upozoravaju da bi namera države da na ovaj način prikupi više novca za budžet, morala da bude samo privremena, jer, tvrde, javna preduzeća svoj profit moraju investirati u delatnosti kojima se bave čime >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << čuvaju vrednost svojih kompanija.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić poručio je nedavno javnim preduzećima da će u budže umesto 50 morati da izdvajaju 70 odsto ostvarene dobiti i to zbog teške ekonomske situacije za koju, primetio je, nisu kriva ni javna preduzeća, ali ni aktuelna vlast.
Do sada su javna preduzeća koja su godinu završila sa profitom, imala obavezu da polovinu te dobiti uplate u budžet, a po novom zaključku vlade preporuka je da uplate 70 odsto ostvarene dobiti za 2013, i to do 30. novembra ove godine.
Šaljući pitanja na adresu nekoliko javnih preduzeća koja su prošlu godinu završila ostvarivši dobit, Tanjug je ostao uskraćen za odgovor iz Elektroprivrede Srbije, ali i Pošte.U kompaniji Telekom su Tanjugu rekli da će isplatiti 9,6 milijardi dinara iz dobiti na ime dividende ukoliko statutarni organi prihvate takav predlog.
"Od toga bi sedam milijardi dinara bilo uplaćeno u republički buddzet, a 2,6 milijardi dinara ostalim manjinskim akcionarima", kažu u Telekomu.
Skijališta Srbije poručuju da zaključak Vlade u njihovom slučaju znači da će u budžet morati da uplate 14,7miliona dinara.
"Za sada nije u planu uplata dodatnog iznosa u budžet", kažu Tanjugu u ovom javnom preduzeću.
Elektormreža će po tom osnovu do 30. novembra u budžet uplatiti 1,13 milijarde dinara, što je 70 procenata od ukupne dobiti ostvarene u prošloj godini. Upitani da li će Elektromreža uplatiti još neki iznos u budžet, s obzirom da je premijer dao rok javnim preduzećima da do januara uplate ukupno 250 miliona evra, u ovom preduzeću kažu da je generalni direktor EMS-a Nikola Petrović ponudio 80 miliona evra.
"Koji će biti tačan uplaćeni iznos, biće poznato u najskorijem periodu", navode u EMS-u.
U Putevima Srbije Tanjugu su rekli da imaju konstantan nedostatak finansijskih sredstava, te da neće moći da uplate sredstva u budžet Republike i podsećaju da su prošle godine imali minus od milijardu dinara.
Zanimljivo je međutim da su Putevi Srbije i ove i protekle godine u prvih šest meseci ostvarili pozitivan rezultat u poslovanju, koji je u prvoj polovini 2014. za 200 miliona dinara manji nego lane, i iznosi 1,3 milijardi dinara.
Odluku Vlade da od javnih preduzeća uzme 70 odsto lanjske dobiti, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić ocenjuje kao iznuđeno i privremeno rešenje koje će obezbediti da se fiskalni deficit značajno smanji jer država nije bila spremna da ga smanji primenom nekih trajnijih ušteda.
"Takav način smanjivanja fiskalnog deficita nije dugoročno održiv jer se uzimanjem najvećeg dela profita od javnih preduzeća smanjuju sredstva za investicije i kao posledicu imamo smanjivanje vrednosti tih preduzeća", izjavio je on Tanjugu.
Najbolji primer za to je Telekom, čija vrednost, kako Arsić tvrdi, iz godine u godinu opada i "verovatno sada država za ceo Telekom ne može uzeti onoliko koliko je prethodna vlada dobila ponudu za 51 odsto Telekoma".
Arsić međutim podseća da su razlozi za smanjivanje tržišnog učešća i vrednosti ovog nacionalnog operatera i u preteranom broju zaposlenih, visokim platama, štetnim ugovorima koje ova kompanija sklapa sa privatnim preduzećima.
On zato upozorava da će Telekom u ovom slučaju biti najviše oštećen jer će se od te kompanije tražiti najviše novca, dok bi, kako kaže, Aerodrom, Elektormreža i Pošta relativno lako mogli da uplate pomoć državi.
Upitan šta se može očekivati od EPS-a s obzirom da je preduzeće iskazalo dobit od oko 20 milijardi dinara, Arsić kaže da je to samo obračunska dobit i da EPS nema likvidnih sredstava iz kojih bi mogao da uplati novac u budžet, osim da se zaduži.
On dodaje da bi najbolji izvor prihoda za budžet od javnih preduzeća mogle da budu akcize na neke proizvode u čiju su proizvodnji ključna upravo javna preduzeća.
"U mnogim zemljama u Evropi su uvedene akcize na energente, uključujući i proizvodnju struje i gasa", zaključuje Arsić.
